O IMAGES istraživanjima

IMAGES istraživanje je započeto 2008. od strane organizacije Promundo i Međunarodnog centra za istraživanje žena (International Center for Research on Women ‒ ICRW) kao globalno primenljivo i koje može da se sprovodi kontinuirano. Istraživanje je do sada realizovano u više od 20 zemalja i teritorija. U našem regionu, istraživanje je do sada sprovedeno u Hrvatskoj (Bjelić, 2011), Bosni i Hercegovini (Dušanić, 2012) i na Kosovu (RSB UN 1244),[1] (Limani et al. 2017).

Cilj istraživanja je prikupljanje podataka o muškarcima i njihovim stavovima o rodnoj ravnopravnosti, kako bi se postiglo podizanje svesti među donosiocima odluka, kao i među onima koji kreiraju rodne politike. Tokom vremena postalo je evidentno da je uključivanje muškaraca i „muške perspektive“ neophodno kako za samo sprovođenje rodnih politika, naročito onih vezanih za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja, tako i za sprovođenje vrlo konkretne javne politike u oblasti zdravstva, obrazovanja i ekonomskog razvoja. Ovakav razvoj interesovanja je na liniji napuštanja orijenatacije WID (women in development) i prihvatanja orijentacije GAD (gender and development) u transnacionalnim razvojnim politikama, a za koje se zalaže UN.

Specifičnost istraživanja IMAGES je da ono uključuje standardizovan upitnik koji se primenjuje (sa 70‒80% identičnog sadržaja) u svim zemljama koje sprovode istraživanje, kao i kvalitativan deo istraživanja koji varira po zemljama. IMAGES upitnik je delimično inspirisan upitnikom Rodna ravnopravnost i kvalitet života (Gender Equality and Quality of Life survey (GEQ)), koji je sproveden u Norveškoj u 2006. Sam upitnik IMAGES je dizajniran tako da uključi pitanja koja se odnose na rodne odnose, sa naglaskom na muškarce i žene u heteroseksualnim odnosima, ali i da uključi različite oblike ranjivosti koji proizilaze iz dominatnog rodnog i seksualnog poretka. Iako je IMAGES upitnik u najvećoj meri fokusiran na heteroseksualne partnerske odnose, on takođe sadrži i pitanja koja se odnose na homoseksualnost, jer se homofobija tretira kao jedan od ključnih mehanizama u društvenoj konstrukciji maskuliniteta. U upitniku, takođe, postoje pitanja koja se odnose na partnersko nasilje i nasilje koje trpe muškarci u svakodnevnom životu.

IMAGES u Srbiji – napomene o metodu

U Srbiji je u periodu novembar‒decembar 2017. sprovedeno kvantitativno i kvalitativno istraživanje, čiji se rezultati ovde iznose. Ono se, kao i ostala istraživanja iz ove serije, sastojalo od dva dela: 1. kvantitativnog istraživanja (anketa) i 2. kvalitativnog istraživanja (intervjui i fokus-grupe).

Upitnik je dizajniran na osnovu sličnih upitnika iz serije IMAGES istraživanja, i sadrži oko 80% pitanja iz ovih upitnika i oko 20% pitanja koja su ubačena da bi bila relevantna za kontekst. Radilo se o strukturisanom upitniku sa uglavnom zatvorenim pitanjima. Takođe, i mnoga druga „standardna“ pitanja su u manjoj meri promenjena kako bi odgovrala kontekstu, što je takođe uobičajena praksa za IMAGES istraživanja. Sama logika anketnog istraživanja je skoro u potpunosti oblikovana IMAGES pristupom.

Tehnika sprovođenja ankete, kojom je bilo obuhvaćeno 1.060 muškaraca i 540 žena, bila je „licem u lice“, uz upotrebu tableta. Ispitivanje je u proseku trajalo oko 45 minuta i sprovodili su ga anketari koji su imali iskustvo u sličnim istraživanjima i koji su pri tom prošli i dodatnu obuku. Anketno ispitivanje je obavljano u domaćinstvu ispitanika. Pre sprovođenja terenskog istraživanja urađeno je pilot-istraživanje i komentari su ugrađeni u novu verziju upitnika.

Teritorija na kojoj je obavljeno istraživanje je obuhvatila Srbiju (bez Kosova, RSB UN 1244). Stopa odbijanja da se učestvuje u istraživanju je bila oko 50%, što se smatra relativno dobrim odzivom, jer inače odziv retko prelazi 60%. Takođe, važno je napomenuti da anketari nisu nailazili na probleme na terenu povezane sa odbijanjem ili popunjavanjem ankete, čemu je, svakako, doprinela i mogućnost da ispitanici sami popunjavaju osetljiva pitanja korišćenjem tableta.

Kvalitativna analiza je obuhvatila 15 intervjua i 3 fokus-grupe. Intervjui su obavljeni sa po 5 ispitanika/ca koji su pripadali sledećim grupama: 1. aktivisti, profeministički orijentisani, heteroseksualni , 2. „srećno razvedeni“ muškarci koji održavaju dobre odnose sa svojim bivšim suprugama i koji se staraju o svojoj deci/detetu i nakon razvoda, 3. studentkinje fakulteta koji ih pripremaju za „netipična“ zanimanja (mašinskog i elektrotehničkog fakulteta). Prve dve grupe predstavljaju one muškarce koji odstupaju od većinske muške populacije u Srbiji, a treću grupu predstavlja grupa žena koje takođe odstupaja od većinske populacije žena. Slična logika je primenjena i u izboru fokus-grupa. Tri fokus-grupe su obuhvatile: 1. srednjoškolce koji se pripremaju za zanimanja koja su „tipično ženska“, kao što su „medicinski brat“, ili učitelj, 2. studente pedagogije, andragogije i učiteljskog fakulteta, koji predstavljaju manjinu u visokofeminizovanom obrazovnom profilu, i 3. studente Bogoslovskog fakulteta, zbog velikog i rastućeg uticaja koji religija ima u životima velikog broja mladih, kao i zbog realnog uticaja koji će kao budući sveštenici imati u svojim verskim zajednicama.

Ovakav izbor intervjuisanih u prve dve fokus-grupe je bio zasnovan na ideji da je potrebno tražiti „tačke preokreta“, odnosno mapirati one prakse i diskurse koji se nalaze na najnaprednijoj poziciji kad je reč o rodnoj ravnopravnosti. S druge strane, fokus-grupa sa studentima Bogoslovskog fakulteta je imala za cilj da identifikuje tačke na kojima je moguće otvoriti dijalog, u prilog definisanja „najmanjeg zajedničkog imenitelja“ u smislu uspostavljanja slaganja oko osnovnih humanističkih principa, čak i uz zadržavanje različitih ideoloških pozicija („da se složimo da se ne slažemo“).

Kvalitativno istraživanje je trebalo da doprinese ne samo utvrđivanju u kojoj meri i na koji način funkcionišu različite emancipatorske prakse (privatno i preko profesija), već i mapiranju vladajućih diskursa o rodnoj ne/ravnopravnosti, kako bi sam jezik, definicije, stereotipi i mizoginija postali vidljivi i opipljivi (diskurs konfliktnosti i nepomirljivih razlika, diskurs ekstremizma, isključivosti), kao što su, uostalom, opipljive negativne posledice koje oni proizvode (nasilje, diskriminacija, „rat“ između rodova, nedostak empatije i solidarnosti i sl.).

O metodu izlaganja

U ovom tekstu su izloženi osnovni nalazi pre svega kvantitativnog i sasvim sumarno, kvalitativnog istraživanja. Zato dominira forma izveštaja. Njegov osnovni cilj je da pruži podrobne i sveobuhvatne informacije (podatke) dobijene anketnim istraživanjem. Za takav pristup, koji je u izvesnoj meri i više sužen i više pojednostavljen u odnosu na pristup koji bi bio očekivan, na primer, u sociološkom istraživanju sa sličnom metodologijom, postoji nekoliko razloga.

Pre svega, ovakav pristup je vođen idejom da je istraživanje namenjeno onima koji se bave rodnim politikama, kojima je potrebno da imaju konkretne i pouzdane podatke koje bi mogli da koriste u stvaranju takvih politika. Drugo, IMAGES istraživanja imaju svoju svrhu, dizajn i logiku koja ne omogućuje potpunu i duboku kontekstualizaciju istraživanja. Da bi bila komparativna u širokom obimu koji obuhvata veoma različite rodne režime (patrijarhate), ona ostaju na nivou koji treba da omogući to poređenje. U velikom broju zemalja u kojima su rađena ova istraživanja, to su ujedno bila i prva „takva“ istraživanja, što je značilo da i nije postojalo prethodno znanje o tome na koji način bi anketa mogla da bude kontekstualizovana da bi odgovarala potrebama te sredine, odnosno da bi odslikavala specifičnosti određenog rodnog režima. Treće, nasuprot IMAGES instrumentu, anketi, koji iako evoluira tokom godina, u suštini ostaje nepromenjen, nalazi se ne samo kontekst, već i specifično (društveno, istorijsko) vreme u kome se istraživanje vrši, kao i određeno teorijsko polazište. Međutim, i „teorija“ i „kontekst istraživanja“ su u stalnoj promeni, kao uostalom i potraga za optimalnim rodnim politikama. U kontekstu su, takođe, u određenom istorijskom trenutku prisutni dominantni diskursi koji oblikuju pristup temama „rodne ravnopravnosti“. To se odnosi i na Srbiju u kojoj dominiraju tri teme: 1. novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici (2016)[2], 2. Nacrt Zakona o rodnoj ravnopravnosti[3] i 3. visoke stope nasilja svih oblika, uključujući vršnjačko nasilje i nasilje protiv žena. Ali, iako veoma značajne, ove rasprave ne bi trebalo da utiču na interpretaciju rezultata, već upravo obrnuto, da doprinesu da i same rasprave, ali i konkretne politike koje će biti formulisane, počivaju na „tvrdim činjenicama“. Zato je forma izveštaja, a ne dubljeg bavljenja uzrocima i posledicama (ovom prilikom), daleko primerenija za širu upotrebu rezultata. Na kraju, forma koja je ovde zastupljena omogućuje da se dodatno, na osnovu ovih podataka, analizira i interpretira, upravo zato što je u ovom momentu i na ovom mestu ta interpretacija svedena na minimum, na račun samih podataka i njihove deskripcije. Obilje podataka, drugim rečima, u ovoj analizi dominira, jer je to osnova koja omogućuje njihovu dostupnost i dalju upotrebljivost.

Ciljevi koji su u pozadini pisanja ove analize su odredili i druge konkretne karakteristike teksta. Da bi se omogućila lakša recepcija podataka, urađeni su grafikoni koji su lako čitljivi, ali i koji sadrže konkretne veličine ispitivanih pojava. Pošto se radi o istraživanju koje u prvi plan stavlja muškarce, grafikoni koji se odnose samo na žene stavljeni su u prilog (kako bi se omogućila eventualna dodatna analiza za one koji su zainteresovani), a u samom tekstu su zadržani samo oni grafikoni koji se odnose na poređenje žena i muškaraca. Interpretacija podataka je bila fokusirana na muškarce, a ne na žene. Međutim, treba naglasiti da niti je potrebno, niti je moguće, a nije ni korisno, insistirati na potpunoj „izdvojenosti“ muškaraca, jer su muškarci i sami samo jedna rodna kategorija. S druge strane, nije dobro ni uspostavljati lažnu simetriju između žena i muškaraca i gubiti iz vida uzročnost hijerarhije koju proizvodi patrijarhat.

[2] https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_sprecavanju_nasilja_u_porodici.html

[3]http://www.rsjp.gov.rs/misljenja/1361/nac/Nacrt%20zakon%20o%20rodnoj%20ravnopravnosti.pdf