Ispitanici uglavnom potiču iz porodica u kojima su i majke i očevi imali srednje obrazovanje. Obrazovanje roditelja opada sa starošću ispitanika. Očevi ispitanika su imali više ili visoko obrazovanje u više od 15% slučajeva, a ispitanici ga imaju u preko 30% slučajeva, što pokazuje izvestan društveni napredak.

U odrastanju i muškarca i žena najvažniju mušku figuru predstavlja njihov biološki otac. Ispitanci koji su živeli sa svojim biološkim očevima u ¾ slučajeva ih smatraju najvažnijim muškim figurama u njihovim životima do 18. godine. Slede odgovori „niko“ u 10% slučajeva i „deda“ u 7,5%. Od onih muškaraca koji nisu živeli sa očevima oko polovina je imala redovne kontakte sa njima.

Kada se podaci ukrste sa starošću, ni kod jednih ni kod drugih ne može da se uoči jasna povezanost. To upućuje na zaključak da dominantan porodični model koji se sastoji od dvoroditeljske porodice i dece određuje prisustvo oca i u starijim i u mlađim generacijama.

Međutim, veza između obrazovanja ispitanika i oca kao najvažnije muške figure u odrastanju je izražena, naročito kod muškaraca. Tako, otac je najvažnija figura kod samo 55,2% slučajeva najniže obrazovanih muškaraca i čak u 80,1% slučajeva kod najviše obrazovanih. Takva veza postoji i kod žena, ali nije u toj meri vidljiva kao kod muškaraca.

 Podela poslova po polu između roditelja je veoma jasno izražena. Očevi najčešće nikada nisu obavljali poslove pripreme hrane, čišćenja kuće, pranja odeće ili čišćenja kupatila i WC-a. S druge strane, oni su brinuli o deci, vršili popravke u kući, brinuli o dvorištu i automobilu. Oni su, takođe, išli u nabavku hrane i plaćali račune.

Muškarci su odrastali u porodicama u kojima očevi, ili neki drugi muškarci, nisu najčešće „nikada“ obavljali sledeće poslove: kuvali hranu, čistili kuću, prali odeću, čistili kupatilo, WC, ali su, s druge strane, vršili manje popravke u kući, vodili računa o bašti ili dvorištu, i vodili računa o održavanju automobila. Očigledno je da se radi o podeli po liniji roda, koja sama po sebi, ako se izuzme vreme koje se provodi u obavljanju tih poslova, ne mora da se tumači negativno, jer verovatno pre oslikava „rodnu specijalizaciju“, nego rodnu neravnopravnost. Međutim, kada se u obzir uzmu vreme i učestalost poslova, onda postaje jasno da je rodna neravnopravnost ipak na delu.

Zanimljivo je da je u porodicama najviše obrazovanih muškaraca bila i najegalitarnija podela rada, mada još uvek ne dovoljno razvijena, kada je reč o „tipično ženskim poslovima“. Međutim, u podicama manje obrazovanih muškaraca su ponekad zastupljeniji očevi koji su radili češće „tipično muške poslove“, npr. održavanje automobila i popravke u kući, plaćanje računa.

Ali kada je reč o odlukama vezanim za decu, postojala je mnogo ravnomernija podela uloga, i u roditeljskim prodicama muškaraca i u porodicama žena. Preko polovine roditelja je zajedno odlučivalo o školovanju i aktivnostima dece. Kod muškaraca su očevi nešto češće odlučivali od majki, a kod žena, majke u odnosu na očeve. I u porodicama muškaraca i u porodicama žena, o velikim investicijama su najčešće odlučivali zajedno i majke i očevi (u preko 50% slučajeva). Međutim, u ostalim slučajevima, očevi su češće odlučivali od majki, i to naročito u porodicama muškaraca. Ovi odgovori možda više ukazuju na razlike u percepciji između muškaraca i žena, nego na realne razlike u porodicama između jednih i drugih. Moguće je, naime, da su u skladu sa tradicionalnim rodnim ulogama i patrijarhalnom ideologijom, muškarci socijalizovani da vide svoje očeve kao „važnije“ i „moćnije“, čak i ako u realnosti to nije nužno bio slučaj. Ovde je verovatno pre reč o razlikama u interpretaciji nego o razlikama u realnosti.

Zanimljivo je da, kada se posmatraju odgovori povezano sa starosnom dobi, u starijim generacijama muškaraca (41 i više) najčešće je odlučivao otac, a u mlađim generacijama „podjednako i otac i majka“, kada se radi o školovanju dece. Slično je i kada se radi o troškovima vezanim za hranu i odeću. Kod generacija rođenih 70-ih godina, došlo je, dakle, do preokreta, što znači upravo u onom periodu koji je karakterisala dominacija modela zaposlenosti oba roditelja.

I muškarci i žene najčešće kao adolescenti nisu učestvovali u porodičnim obavezama. Ali tamo gde jesu, u skladu sa rodnom podelom uloga u roditeljskim porodicama, nastavljala se i podela u mlađim generacijama. Tako su se mladići retko ili nikada bavili „ženskim poslovima“, a devojke retko obavljale poslove koji su „muški“. Devojke su ipak ponekad kuvale i čistile, prale odeću i čistile kupatilo, a mladići su ponekad vodili računa o dvorištu, a i jedni i drugi su iši u nabavku hrane. Međutim, povodom rada u kući veoma su česti odgovori „nikada“ kod mladića, što ukazuje na to da su ženska deca bila daleko više uključena u rad u porodici, nego što je to bio slučaj sa muškom decom. Ako se pri tome uzme u obzir i da se pojedini poslovi sa liste obavljaju na dnevnoj osnovi, a drugi samo izuzetno, onda je jasno da razlike u opterećenju ženske i muške dece započinju još u roditeljskoj porodici u kojoj se devojčice navikavaju na „normalnost“ obavljanja domaćih poslova. Mladići su se, s druge strane, više angažovali u poslovima vezanim za dvorište, održavanje automobila ili u sitnijim popravkama, dakle u skladu sa patrijarhalnom podelom rada.

 Međutim, ako se pogledaju odgovori „nikada“ kod muškaraca po starosti, može se uvideti da mlađi muškarci imaju manju učestalost neučestvovanja od starijih generacija, sa izuzetkom vođenja računa o bašti i dvorištu, što je najverovatnije posledica promenjenih okolnosti (usled urbanizacije i deagrarizacije).