Preko ¾ muškaraca, kao i žena, je zadovoljno svojim fizičkim i mentalnim zdravljem. Minimalne razlike (u korist muškaraca) postoje kada je reč o fizičkim aktivnostima koje pomažu u održavanju dobrog zdravlja. Kod muškaraca, kao što je i očekivano, zadovoljstvo opada sa starošću i manje je kod niže obrazovanih nego kod više obrazovanih.

 Mlađi muškarci imaju izrazito više fizičkih aktivnosti od muškaraca starijih od 40 godina. Dok ⁴/₅ najmlađih ima redovne fizičke aktivnosti (79,4 se slaže ili potpuno slaže sa ovom izjavom), dotle samo 29,3% muškaraca starosti 51‒60 godina ima redovne fizičke aktivnosti. S obzirom na relativnu nisku učestalost odgovora vezanih za vođenje računa o zdravoj ishrani, evidentno je da ima dosta prostora za poboljšanje u ovom domenu, pre svega kada je reč o prevenciji. Oko ¹/₅ muškaraca se ponekad oseća depresivno i izgubljeno, pa i ovde ima prostora za rad. Takođe ¹/₅ ispitanika oseća stres, nervozu ili anksioznost. Oko ¼ muškaraca bi želela da izgubi težinu, odnosno da smršaju, a gotovo polovina bi želela da ima mišićavo telo, što je naročito izraženo kod mlađih muškaraca.

Muškarci su imali povrede u 8,9% slučajeva, imali su povrede usled nasilja u 1,8%, usled saobraćajne ili neke druge nezgode u 3,6%, a kao rezultat bolesti u 3,5%. Čak 3,4% najmlađih muškaraca (18‒24 godine) je imalo povrede usled nasilja za razliku od 0,8% najstarijih muškaraca. Kada je reč o stresu, anksioznosti i nervozi, žene ih češće iznose kao problem (oko ¹/₃ žena se slaže u potpunosti ili uglavnom) za razliku od muškaraca (¹/₅).

Na pitanje kada su zadnji put potražili pomoć u zdravstvenoj ustanovi, 16,3% muškaraca je odgovorilo da su pomoć potražili u poslednja tri meseca, u poslednjih godinu dana – 32, 2%, a u poslednje dve godine – 22,9%. Muškarci iznad 40 godina starosti su išli na pregled prostate u 27,1% slučajeva, a iznad 51 godine u 37,3%. Učestalost odlaska kod lekara za ovaj pregled raste sa obrazovanjem. Na HiV se testiralo 12,3% muškaraca iz uzorka, i to najčešće muškarci starosti 25‒40 godina. Svaki peti muškarac sa najvišim nivoom obrazovanja se testirao na HiV. Svaki četvrti muškarac koristi tradicionalnu i alternativnu medicinu za poboljšanje sopstvenog zdravlja. Čak 40,4% muškaraca starosti iznad 51 godine koristi ove metode. Obrazovaniji su nešto više skloni korišćenju ovih metoda od neobrazovanijih, ali su razlike minimalne.

Kada muškarci imaju problem, oni se manje obraćaju za pomoć, nego što to čine žene. Čak 31,6% muškaraca ni od koga ne traži pomoć, za razliku od 20,6% žena. Međutim, kada traže pomoć, to najčešće čine od svojih supruga/partnerki/partnera. Žene, međutim, češće traže pomoć, a i češće se obraćaju prijateljima, roditeljima, braći i sestrama. Drugim rečima, žene imaju razvijeniju mrežu podrške od muškaraca, što verovatno i doprinosi tome da se češće i obraćaju za pomoć. Muškarci imaju niži nivo „emocionalne pismenosti“ u patrijarhalnoj kulturi, pa i samorazumevanja i samim tim je i veća verovatnoća ne samo da će manje priznati postojanje problema pred drugima, već i da će se drugima obratiti za pomoć. Takođe, ovi podaci pokazuju da su muškarci više zavisni od dobrih odnosa sa partnerkom, upravo zato što je njihova mreža podrške u suštini manje razvijena.

Ukupno 43,1% muškaraca ne puši, a alkohol ne pije „nikada“ 13,2% (u poređenju sa 38,1% žena). Posebno je ohrabrujuće da najmlađi muškarci (18‒24) manje puše od starijih, kao i da oni češće „nikada“ ne konzumiraju alkohol. Kada je reč o opijanju (pet i više alkoholnih pića u jednoj prilici), „nikada“ to ne čini 31,2% muškaraca, a „ređe od jednom mesečno“ 40,5%. „Svaki dan ili skoro svaki dan“ to čini 1,5% muškaraca (naspram 0,4% žena).

 Najčešće su drogu koristili muškarci starosti 25‒30 godina, tj. samo u 64,6% njih nije „nikada“ koristilo drogu. Najmlađi muškarci (18‒24) su u 18,9% koristili kanabis i ekstazi u 5,1%. Kanabis više koriste najobrazovaniji muškarci, a ekstazi, kokain, heroin, amfetamin – najneobrazovaniji. Od onih koji su koristili droge, u poslednjih 12 meseci nijednu drogu nije koristilo 65,2%, a 19,7% je koristilo kanabis. Među najneobrazovanijim muškarcima samo 45,5% od onih koji su koristili drogu u poslednjih 12 meseci nije ništa koristilo, što znači da se radi o svakom drugom muškarcu. U 27,3% slučajeva oni su koristili kanabis. Posebno je zabrinjavajući podatak da su u 18,2% slučajeva koristili nove psihoaktivne supstance.

 O samoubistvu nikada nije razmišljalo 90,6% muškaraca i 85,0% žena. Od onih koji su razmišljali o samoubistvu, u poslednjih mesec dana je o tome razmišljalo 10,8% muškaraca i 12,7% žena. Muškarci nižeg obrazovanja češće razmišljaju o samoubistvu, dok je kod žena obrnuto. Posmatrano po starosti o samoubistvu najčešće razmišljaju žene starosti 31‒40 godina i muškarci 51‒60 godina.