Oblast kritičkih studija muškaraca i maskuliniteta je nedovoljno razvijena u Srbiji, a samo polje istraživanja muškaraca i njihovog „zastupanja“, kao i javni diskurs o rodnoj ravnopravnosti, u Srbiji sve više preuzimaju desno orijentisani istraživači i teoretičari koji imaju jasne antifeminističke pozicije, mizogine stavove i negativan odnos prema samom projektu rodne ravnopravnosti. Zato je neophodno sprovesti čitav niz dodatnih istraživanja koja bi bolje osvetlila probleme i izazove sa kojima se muškarci u Srbiji suočavaju, upravo iz perspektive samih muškaraca. Dosadašnje iskustvo u sprovođenju rodnih politika je pokazalo da nevidljivost muškaraca i njihovo „podrazumevanje“ nikako ne doprinose afirmaciji i implementaciji politika rodne ravnopravnosti. Takođe, iskustvo je pokazalo da binarne podele na „proženske“ i „promuške“ diskurse u javnom prostoru samo produbljuju jaz u razumevanju problema vezanih za rod, rodnost, urodnjenost i rodne identitete. Da bi se konstruktivno pristupilo urodnjavanju svih državnih politika i strategija, što je neminovan projekat u budućnosti, neophodno je oslanjanje na objektivne činjenice i razumevanje i „ženske“ i „muške“ perspektive. Ali, isto tako, nikad ne treba izgubiti iz vida dominantnu patrijarhalnu matricu moći i „patrijarhalne dividende“ koje u različitoj meri uživaju i sami muškarci, ali i neke žene koje se nalaze unutar sistema nagrada i moći proizvedenih patrijarhatom.

Da bi znanje o muškarcima iz perspektive kritičkih studija maskuliniteta koje se oslanjaju na feminističku teoriju moglo da se „ukoreni“ i u Srbiji, neophodno je da ono bude kontekstualizovano, odnosno da počiva na bazi istraživanja i objektivnih saznanja iza kojih stoji naučni autoritet. Tek onda će biti moguće osmisliti i urodnjavanje rodnih politika na način koji će ići u prilog rodne inkluzije i nediskriminacije, umesto dominacije i isključivanja. Potrebno je uspostaviti nove matrice i vrednosti, i prakse, i same moći.

Ovo istraživanje, kao i druga saznanja, omogućilo je mapiranje raznih mogućih tematskih polja koja bi bila važna u fomiranju znanja o muškarcima u Srbiji. Takvi projekti bi mogli da budu zasnovani na različitim metodologijama, što bi, naravno, uslovilo i preciziranje njihovih ciljeva. Važno je pomenuti da, u principu, postoji veoma velika potreba i za istraživanjima koja su kvalitativna i koja bi bolje mapirala kulturni i društveni kontekst, kao i dominatne diskurse u njemu. Radi se o sledećim mogućim projektima:

• Iskustvo nasilja u životima muškaraca i nasilje koje muškarci trpe od drugih muškaraca tokom života (koje je, takođe, rodno zasnovano nasilje);
• Učešće muškaraca u odlukama o rađanju i abortusu;
• Novi Rodni barometar (koji bi omogućio praćenje trendova u poređenju sa prethodnim);
• Iskustva muškaraca u jednoroditeljskim porodicama;
• Iskustva muškaraca vezana za bolest i starenje; fizičku zavisnost i staranje (o sebi i drugima);
• Muškarci kao žrtve ejdžizma, sa posebnim osvrtom na upotrebu novih tehnologija;
• Novi oblici zavisnosti među muškarcima;
• Muške mreže podrške;
• Muškarci i ratne traume, posledice i prevazilaženje;
• Vaspitavanje dečaka;
• Dečaci i mladići u školskom sistemu (sa posebnim fokusom na drop-outs);
• Diskurzivne konstrukcije muškosti u različitim društvenim grupama;
• Muškarci i rad (zaposlenost, nezaposlenost, siva ekonomija, sezonski rad, novi oblici rada…);
• Muškarci i radikalne ideologije;
• Muškarci izbeglice;
• Muškarci i seksualna industrija (muškarci kao korisnici i pružaoci seksualnih usluga, seksualno trafikovanje i transakcioni seks);
• Višestruko marginalizovani muškarci;
• Muškarci – promoteri novih rodnih identiteta;
• Konflikt uloga kod muškaraca;
• Maskuliniteti muškaraca na pozicijama moći.

Realizacija većeg broja navedenih projekata iz perspektive kritičkih studija muškaraca i maskuliniteta omogućila bi ne samo porast znanja u ovoj oblasti, već bi pružila i mogućnost formulisanja bolje osmišljenih obrazovnih sadržaja, kao i više utemeljenih i  efikasnijih rodnih politika.