Indeks rodne ravnopravnosti je instrument kojim se meri napredak u oblasti rodne ravnopravnosti u Evropskoj Uniji, razvijen od strane Evropskog instituta za istraživanja roda (eng. EIGE). Indeks prikazuje stanje rodne ravnopravnosti u šest ključnih polja – rad, novac, znanje, vreme, moć i zdravlje, uz dva krossekcijska domena – nasilje nad ženama i nejednakosti koje iz njega proizilaze.
Domeni i subdomeni radnog okvira Indeksa rodne ravnopravnosti: Rad (participacija, egregacija, kvalitet rada), novac (finansijski resursi, ekonomska situacija), znanje (uspeh, segregacija, celoživotno učenje), vreme (ekonomske aktivnosti, aktivnosti brige o drugima, društvene aktivnosti), moć (politička, društvena, ekonomska), zdravlje (status, ponašanje, dostupnost)
Indeks rodne ravnopravnosti omogućava uvid u oblasti koje je potrebno unapređivati, a kreatorima rodnih politika pomaže da osmisle efektivnije mere koje bi doprinele većoj rodnoj ravnopravnosti. EIGE pravi presek na svake dve godine i objavljuje rezultate na međunarodnoj konferenciji. Rezultati sledećeg preseka biće objavljeni 2019. godine.
U odnosu na indeks iz 2015. godine, ukupan stepen rodne ravnopravnosti u EU je napredovao za četiri poena i sada iznosi 66.2 poena od 100. Najbolji rezultat ima Švedska (82.6), dok je Grčka na poslednjem mestu, sa 50 poena. Italija je zabeležila najveći napredak. Iako je u većini članica EU zabeleženo poboljšanje u odnosu na 2005. godinu, od kada se istraživanje sprovodi, skoro dve trećine zemalja ima manje poena od proseka (na uzorku od 28 EU zemalja).
Indeks rodne ravnopravnosti u EU, 2017: Napredak brzinom puža
Nekoliko stvari me je posebno iznenadilo. Pre svega, napredak je veoma spor. Ne možemo da priuštimo da propuštamo da damo priliku ženama da pokažu svoje veština na poslu tokom narednih nekoliko decenija, baš kao što ne možemo da priuštimo da muškarci pate od zdravstvenih posledica toksične muškosti. Treba da popravimo stvari što je pre moguće. Drugo, često pretpostavljamo da stvari u kontinuitetu idu napred. Nažalost, ne možemo ovo da uzimamo zdravo za gotovo. Nažalost, neki parametri ravnopravnosti su opali tokom protekle dve godine. Možemo da napredujemo samo ako stalno idemo napred. Na kraju, šokirale su me niski rezultati u nekim ekonomski jakim zemljama koje često dobijaju pohvale za svoje efektne rodne politike. U Nemačkoj, na primer, rezultati su bili vrlo niski u nekoliko oblasti. Kao što je Gandi rekao: “Pravu sliku društva vidimo kada pogledamo, kako ono tretira svoje najranjivije članove”. Hajde da podignemo standard u svim zemljama, i hajde da prestanemo da se mirimo sa tim da društvo dobro funkcioniše samo za polovinu svojih članova.
Kad se sada prisetim konferencije na kojoj je predstavljen Indeks rodne ravnopravnosti 2017, ne razmišljam o poenima koje su osvojile neke određene zemlje. Najimpresivniji deo konferencije bili su sjajne feministkinje i feministi iz cele Evrope, koji su se okupili na jednom mestu. Govornici su se složili da se rodna ravnopravnost mora dostići kroz političke odluke, preraspodelu resursa i konstantnu borbu putem javne debate.
Bez obzira na podatke koji nisu bili sjajni, sa konferencije sam otišla rešena da dam svoj doprinos boljoj statistici Indeksa rodne ravnopravnosti 2019 – i to je nešto, na čemu moramo raditi već sada.
Kompletan tekst izveštaja o Indeksu rodne ravnopravnosti 2017. možete pogledati ovde.
—
Autorka: Antonia Sudkaemper (oktobar 2017)
Sa engleskog prevela: Jovana Georgievski
Izvor: www.antoniasudkaemper.com