Moramo da smanjimo stopu nasilja nad ženama, podignemo standarde i prevaziđemo razlike u platama. Kada pričamo o rodnoj ravnopravnosti, često se stiče utisak da bi jedino žene imale korist od rodno ravnopravnijeg sveta. Nepobitno, fizičko nasilje i ekonomska represija mnogo češće pogađaju žene, pa su ujedno žene te koje više trpe zbog rodne neravnopravnosti. Međutim, muškarci takođe trpe ozbiljne posledice. Sledeće tri tačke, sve pokrepljene naučnim istraživanjima, jasno ukazuju da od rodne ravnopravnosti nemaju koristi samo žene, već i muškarci.
Pre svega, muškarci bi imali puno koristi od ravnopravnijih stavova prema pokazivanju emocija i ranjivosti. Od muškaraca se, za razliku od žena, često očekuje da budu tvrdokorni i da pokazuju vrlo ograničen spektar emocija. Dok je prihvatljivo da muškarac pokaže ljutku u neprijatnoj situaciji, manje je prihvatljivo pokazati emocije koje ukazuju na ranjivost. Već u detinjstvu, mnogi dečaci nauče da ne smeju da plaču jer “pravi muškarci ne plaču” i kasnije im se govori da “pokažu muda”. Muškarci koji pokažu tugu, strah ili bespomoćnost se često nazivaju “mekušcima” i “pičkicama”. Ipak, prirodno je iskusiti ove negativne emocije i one imaju važnu funkciju. Plakanje, na primer, pomaže da se izduvamo, a ujedno govori drugima da nam je potrebna pomoć. Potiskivanje ovih emocija može da ima dugoročne posledice, kao što su depresija, zavisnost od narkotika ili samoubistvo. Nije slučajno što mladi muškarci češće izvršavaju samoubistvo nego bilo koja druga demografska grupa. Iskazivanje besa, radije nego tuge, daje vodi u nasilje, kriminalitet i objašnjenje je što mnogo više muškaraca nego žena završi u zatvoru.
Zatim, da bi muškarac bio “pravi muškarac”, nije dovoljno samo da ne pokazuje slabosti. Stigma je tolika da muškarci često pokušavaju da kroz rizične aktivnosti pokažu svoju hrabrost i navodnu muškost. Mladići se mnogo češće ponašaju rizično, što uključuje konzumiranje droga i vožnju u pijanom stanju, što uzrokuje gore opšte zdravstveno stanje kod ove populacije i porast saobraćajnih nesreća.
Osim toga, istraživanja pokazuju da su muškarci srećniji u ravnopravnijim vezama. Deljenje uloge izdržavaoca sa partnerom ima mnoge prednosti. Muškarci u ravnopravnim vezama provode više kvalitetnog vremena sa porodicom i prijateljima i ostvaruju bliskiju i bolju povezanost sa svojom decom. Kada se obazremo na grupe za prava muškaraca, vidimo da su bliskiji odnos sa decom i jednaka prava ono što muškarci danas žele.
Uz to, muškarci sebe vide kao jedinu osobu koja treba da zarađuje novac a porodicu, a to predstavlja teret. Veliki je stres kada cela porodica zavisi od jedne osobe i njene radne sposobnosti. Ovo shvatanje s pravom izaziva anksioznost i stres kod muškaraca, koje izvesno umanjuju njihovo blagostanje i kvalitet života. Podela odgovornost sa partnerom i mreža podrške u okviru porodice umanjuju teret koji nosi muškarac i povećavaju njegove šanse za dug i zdrav život.
Takođe, upravni odbori funkcionišu bolje ako su u njima i muškarci i žene. Raznovrsne grupe donose bolje odluke, a tome doprinosi raznolikost perspektiva. Pored toga, kada je više žena zaposleno na zadatku, on će biti kvalitetnije izveden. Na primer, kao rezultat racionalnih odluka, kompanije mogu da naprave veći profit, vladina tela mogu da uspostave bolje zakone, sudovi mogu donositi pravičnije odluke. Svi članovi društva, uključujući muškarce, imali bi koristi od takvih poboljšanja.
Iz ovih razloga, napori da se postigne rodna ravnopravnost nisu samo moralno ispravni, već mogu doprineti položaju muškaraca. Muškarci, baš kao i žene, mogu mnogo da dobiju od podrške rodnoj ravnopravnosti i feminističkom pokretu. Zbog toga, želim da ohrabrim sve da posmatraju rodnu neravnopravnost kao društveno, a ne kao žensko pitanje. Svi možemo da napravimo napredak u ovom polju i zbog toga bi trebalo da zajednički radimo na njemu.
—
Autorka: Antonia Sudkaemper (jun 2016)
Sa engleskog prevela: Jovana Georgievski
Izvor: www.antoniasudkaemper.com