Héctor Portillo (Portiljo) i Sebastián Molano odrasli su jedan u Meksiku, drugi u Kolumbiji, zemljama gde je kriminal prihvaćen kao normalan do tačke da neučestvovanje u kriminalnim aktivnostima nije samo retko, već se smatra naivnim. Portiljo i Molano ističu da su Meksiko i Kolumbija zavijeni u seksizam i mačizam, a njihova “lična iskustva sa seksizmom, maskultinitetima i korupcijom podstakla su ih da istraže kako očekivanja, pritisci i privilegije kao sastavi deo paketa “biti muškarac” mogu da podstaknu, a kako da smanje verovatnoću za koruptivnost”.
Ideali za koje se od muškaraca i dečaka očekuju da dostignu zovu se “maskuliniteti”. Maskuliniteti su društveni konstrukti koji se javljaju u različitim periodima kroz istoriju, na raznim mestima i u raznim zajednicama. Maskuliniteti su, takođe, hijerarhijski organizovani – “neki oblici maskulniteta su više vrednovani, pa samim tim i poželjniji za muškarce i dečake od nekih drugih”. Ovakva očekivanja “često stavljaju muškarce pod pritisak” da se konformiraju preovlađujućim idealima o muškosti, koju mogu, ali ne moraju odgovarati onome što bi se određeni muškarac kao individua zaista trudio da postane.
Neka od tih očekivanja podrazumevaju nasilno ili samodestruktivno muško ponašanje. Ovakva ponašanja nazivaju se “toksični maskuliniteti”, a naslanjaju se shvatanje da se muškost formira kao kombinacija nasilja, seksa, statusa i agresije. Ova shvatanja često su povezana sa rizičnim ponašanjem (i povišenom stopom zloupotrebe droga i alkohola), kao i sa sklonošću nasilnom ponašanju (npr. seksualno nasilje, zločini, itd). U svom izlaganju (Ujedinjene nacije, 2015) o maskulinitetima i oružanom nasilju sociolog Majkl Kimel, izvršni direktor Centra za studije muškaraca i maskuliniteta, istakao je da su ove vrste prikazivanja muškosti postale socijalno poželjne, tj. nisu samo internalizovane kod pojedinaca, već se replikuju na društvo.
STAVOVI MUŠKARACA O KORUPTIVNOSTI
Stavovi muškaraca o koruptivnosti mogu se analizirati kroz tri mehanizma. Iako se u teoriji predstavljaju zasebno, ovi mehanizmi su u međusobno interakciji i mogu se međusobno podsticati:
- Koruptivnost kao muška privilegija;
- Koruptivnost kao muška demonstracija moći i dominacije; i
- Koruptivnost kao način da muškarac ispuni društvena očekivanja da “obezbeđuje”.
KORUPTIVNOST KAO MUŠKA PRIVILEGIJA
Krenimo od pretpostavke da rodna neravnopravnost postoji u većini društava, što muškarce stavlja u poziciju onih koji, u odnosu na žene, imaju više/najviše moći, naročito “poverene moći” (kao što je politička moć). Muškarci, dakle, drže većinu resursa i struktura koje održavaju poredak i omogućavaju pristup moći. U ovom smislu, koruptivnost je “zloupotreba poverene moći za ličnu korist”, koja se manifestuje kao muška privilegija.
KORUPTIVNOST KAO MUŠKA DEMONSTRACIJA MOĆI I DOMINACIJE
Socijalne definicije toga kako izgleda (i kakav je osećaj) biti muškarac često je povezano sa pojmom moći. Ako na muškost gledamo kao na uglavnom toksičnu, i ako razumemo da se moć često percipira kao sastavni deo muškosti, postaje jasno da se toksičnost takođe može odraziti na moć. S tim u vezi, verovatnije je da će se koruptivnost javiti tamo gde se od muškaraca očekuje (ili se nagrađuje) da koriste svoju nadmoć nad drugima; ovo može biti posledica i simptom toksičnog shvatanja šta znači biti muškarac, jer muškarci koruptivnost percipiraju kao još jedan način da dokažu svoju muškost kroz demonstriranje moći.
KORUPTIVNOST KAO NAČIN DA MUŠKARAC ISPUNI DRUŠTVENA OČEKIVANJA DA “OBEZBEDI”
Poslednji mehanizam izvire iz pretpostavke da se od muškaraca očekuje da obezbede za svoju porodicu, kao i da je njihov osećaj vrednosti povezan sa ostvarivanjem u ovoj ulozi. Ipak, u većem delu sveta, samo mali procenat populacije može da zadovolji svoje potrebe. Iako je pritisak i na muškarce i na žene veliki, očekivanje da se ostvari u ulozi izdržavaoca (a nekad i jedinog izdržavaoca) je najčešće na muškarcu.
Studije pokazuju da u ekstremnim okolnostima siromaštva i/ili konflikta, kada muškarci nisu u mogućnosti da se ostvore u ulozi izdržavaoca (ulozi koju smatraju esencijalnom za svoj identitet kao muškaraca), češće će se upuštati u samodestruktivna ponašanja ili priključivati kriminalnim i/ili oružanim grupama. Zbog toga, nije teško zamisliti da se neki muškarci na pozicijama relativne moći (zvaničnici i činovnici na nižim hijerarhijskim nivoima na primer) mogu okrenuti koruptivnosti kao načinu da ostvare svoju ulogu izdržavaoca. U određenom kontekstu, uključivanje u koruptivne prakse može da bude način da se pojedinac snađe i opstane u strukturama moći.
Naravno, nije novo da deo razloga što se neki pojedinci upuštaju u koruptivne aktivnosti leži u ekonomskoj nesigurnosti ili potrebama. Međutim, razumevanje ekonomskih pritisaka koje je rodno obojeno (drugačije je za muškarce i žene) može pomoći da se kreiraju mehanizmi putem kojih ovakvi pritisci vode u koruptivnost koja je rodno polarizovana.
Sa druge strane, česta je pojava da se muškarci na visokim pozicijama ponašaju koruptivno. U tom slučaju, moć je povezana sa pozicijama na kojima su, društvenim strukturama kojima pripadaju ili njihovim prezimenima, koja im omogućavaju zaštitu od zakona. Različite hijerarhije moći među muškacima koji učestvuju u koruptivnim praksama implicitno utiču na različite razmere i efekte ovih praksi: nepoverenje, mogućnost da se izbegne kažnjavanje i narušavanje demokratije.
INTERAKCIJE MEĐU MEHANIZMIMA
Kao što je već rečeno, ova tri mehanizma su u međusobnoj interakciji:
- Pristup pozicijama relativne nadmoći ili uticaja, iz kojih koruptivno ponašanje dolazi kao sastavni deo muških privilegija.
- Način na koji muškarci koriste (i zloupotrebljavaju) moć za ličnu korist opire se na (potencijalno toksično) shvatanje šta je poželjan način uporebe moći.
- Koruptivnost je način da pojedinci na pozicijama relativne moći dođu do dodatnih prihoda ili da učvste svoje pozicije i veze u strukturama moći, što im omogućava pristup većim resursima za njihove porodice.
DA LI RODNA RAVNOPRAVNOST MOŽE DA SMANJI KORUPTIVNOST?
U vezi s istraživanjem muskuliniteta i koruptivnosti postavlja se pitanje: Da li rodna ravnopravnost može da smanji koruptivnost? Iako je potrebno dodatno istraživanje kako bi se došlo do zaključka zasnovanog na dokazima, naša analiza pokazuje da, kako veza između društvenog razumevanja moći i (toksičnih) maskuliniteta bude slabila, tako će se koruptivnost kao (muška) demonstracija moći smanjivati. Isto tako, kada je veza između identiteta muškarca i uloge onoga koji obezbeđuje slabija, pritisci da se pribegne koruptivnom ponašanju se mogu smanjiti.
RODNA RAVNOPRAVNOST NIJE DOVOLJNA
Rodna ravnopravnost može da smanji tendencije da muškarci putem koruptivnosti demonstriraju moć i dominaciju nad ženama, ali to neće nužno smanjiti mušku (kao ni žensku) koruptivnost u službi uspostavljanja moći nad drugima. Kako rodna ravnopravnost napreduje, koruptivnost će manje biti muška privilegija i postajaće dostupnija i muškarcima i ženama koji imaju moć.
Programi usmereni na koruptivnost i rodnu ravnopravnost trebalo bi da uzmu u obzir povezanost ove dve teme. Postojeći i budući programi u oblasti maskuliniteta trebalo bi da uzmu u obzir sve elemente moći i maskuliniteta, kako bi se razvile strategije da se na bolji način pristupi smanjenju koruptivnosti. Koliko nam je poznato, ovakav pristup još uvek nije istražen na organizovan i merljiv način. Nadamo se da će pitanja koja smo postavili podstaći druge istraživače, kao i one koje rade u ovoj oblasti, da istraže kako se može komplementarnije raditi sa maskulinitetima i koruptivnošću u budućnosti.
—
O autorima: