U zemljama španskog govornog područja, #MeToo pokret /Yo También/ bio je motivacija i utočište mnogim ženama da konačno ispričaju priče. U Španiji, po statistikama jednoj od najbezbednijih zemalja za žene u Evropskoj uniji, seksualno uznemiravanja i zlostavljanje još uvek su daleko od toga da budu iskorenjeni
“Kada me je prvi put neko dodirnuo bez mog pristanka, imala sam 13 godina”, priseća se feministkinja Amarna Miler. “Sećam se da sam nosila svoju zeleno-žutu uniformu, vunenu suknju od koje su me svrbele butine dok sam stajala i čekala metro. Jedan stariji čovek stajao je ispred mene, toliko blizu da sam mogla da osetim njegov dah. Iskoristio je trenutak u gužvi metroa i posegnuo za mojom rukom, počeo je da mi dodiruje prste, prelazio je rukom ispod moje jakne dok nam se zglobovi nisu dodirnuli. Niko nije reagovao. Kada sam stigla do svoje stanice, izašla sam iz metroa sa osećajem da mi je neko opekao ruku”.
Priča Milerove nije redak scenario. Nešto slično desilo se i mnogim ženama u Španiji. Madriđanka Kristina Suarez Vega priseća se gotovo identične situacije iz studentskih dana, kada je nepoznat čovek prešao rukom uz njenu nogu u prepunom metrou. “Bila sam toliko šokirana da prvo nisam znala šta da radim. Na sreću, jedna žena mu se usprotivila, pa sam i ja reagovala. Počela sam da vičem na njega, a on je pobegao”, priča Vega. “Ipak, nisam ispričala roditeljima. (Za mnoge žene) normalno je da zadrže te priče za sebe. Društvo poručuje da je to nešto zbog čega bi trebalo da se osećamo krivim ili čak posramljenim.”
Ako se među ženama ovih dana priča o nekoj temi, onda je to tema seksualno uznemiravanja. #MeToo, dve jednostavne reči, postale su borbeni poklič protiv seksualnog uznemiravanja i zlostavljanja. Na inicijativu Milerove, usledio je španski #YoTambién’, a podrška je stigla iz svih delova španskog govornog područja.
“Svakog jutra mi se neko agresivno obrati barem četiri puta u krugu od deset minuta hoda od moje kuće, i prekipelo mi je. #YoTambién”, tvitovala je meksička novinarka Mireja Gonzales, pridružujući se ženama širom Španije, Centralne i Južne Amerike u borbi protiv hispanskog mačizma.
Mačizam, koji se definiše kao “stav ili način razmišljanja koji polaze od uverenja da su muškarci superiorniji od žena” mnogi kritičari vide kao široko rasprostranjen fenomen u Španiji. U intervjuu za Njujork Tajms, katalonska političarka Ada Kolau je govorila protiv “normalizacije” seksizma u Španiji. Uz to, ekspert za rodno zasnovano nasilje Migel Lorente uveravao je da “(Španski) muškaci loše reaguju” na razvoj ženske emancipacije.
Za razliku od Latinske Amerike, Španija je tradicionalno viđena kao jedna od najbezbednijih zemalja za žene. Prema izveštaju Evropske agencije za osnovna prava (2016), Španija je jedna od zemalja sa najnižom stopom seksualnog uznemiravanja u Evropi. Trenutno se nalazi na 15. mestu UN-ovog Indeksa rodne ravnopravnosti. Osim toga, tokom poslednjih nekoliko godina vlada je uvela dodatne mere u cilju iskorenjavanja nasilja nad ženama. Ipak, nove priče o zlostavljanju i uznemiravanju se i dalje pojavljuju.
Na kaldrmisanim ulicama Pamplone (Španija), renesansnog gradića čijim ulicama još uvek luta duh Ernesta Hemingveja u vreme održavanja tradicionalne trke s bikovima, seksualno nasilje vreba tik iza ćoška.
U razgovoru za Gardijan (2016), lokalna konobarica Analia Solis ispričala je da se za vreme trke situacija pogorša: “Jednostavno, više ne izlazim napolje. Bukvalno nema dovoljno policije. Možete da budete na ulici tri sata i da sretnete samo dva policajca. Ako ste prema nekom ljubazni, već za pet minuta vam taj neko prepipava zadnjicu”.
Izveštaji za poslednje tri godine potvrdili su da, iako je stopa seksualnog nasilja u Španiji manja nego u drugim zemljama Evropske unije, ono je i dalje opipljiv i prisutan fenomen. Jedna od pet Španjolki doživela je seksualni napad, a jedna od tri studentkinje je seksualno zlostavljano.
“Sve moje drugarice imaju svoju priču o seksualnom uznemiravanju, a neke su stvarno ozbiljne”, potvrđuje Vega. “Seksualno uznemiravanje se dešava zato što se između muškaraca i žena pravi razlika. U mnogim aspektima života, žene nisu viđene kao jednake. Žene češće nego muškarci imaju manje plate, za njima se zviždi, a onda im se postavlja pitanje kako su bile obučene kada su se našle u opasnoj situaciji…Za mene, #YoTambién je dobar način da se žene otvore i ispričaju svoje priče o seksualnom zlostavljanju bez da ih neko osuđuje. Takođe, mislim da u rešavanje ovog pitanja moraju uključiti institucije – vlada, škole, univerziteti. Pokret #Yo También može da pomogne, ali ne može sam da reši problem.”
—
Autorka: Kejti Dženkins (novembar 2017)
Sa engleskog prevela: Jovana Georgievski
Izvor: Exeposé