Zbog svih ovih i sličnih iskustava dečaci gube stepen slobode. Od ograničavanja njihove sposobnosti da iskažu želje, potrebe i emocije, do veštačkog usmeravanja njihovih izbora u karijeri, hobijima, aktivnostima, ovaj proces modeliranja gura dečake u kutiju, “mušku kutiju”. Kada empatiju, saosećanje, blagost i ljupkost definišemo kao “ženske” osobine, naši dečaci počinju nisko da vrednuju ove prirodne, ljudske osobine koje nose u sebi i trude se da ih prilagode našoj izvitoperenoj i restriktivoj definiciji muškosti.
Maske maskulniteta
Da li ste primetili otvrdla lica dečaka, koja podsećaju na ljusku? Mladiće koji deluju kao da su se povukli, da su nedodirljivi, prezaštićeni ili beživotni? Ovakva lica su često vidljiva manifestacija emotivnih “maski” koje mladići moraju da stvore kako bi se zaštitili od bullying-a, zadirkivanja i nasilja koje se nad dečacima sprovodi ne bi li se naučili emocionalnog kontroli.
Ove “maske” odgovaraju zadatku da se projektuje osećaj kontrole, nedodiljivosti i nepovredivnosti koje štite ove mladiće od spoljnih pretnji po njihovu muškost i fizičko ili emocijalno blagostanje. I veoma su umtvljujuće. Anestetske. Otuđujuće. Izolujuće.
Zarobljeni iza maske samosuzdržavanja, mladići tiho pate sa svojim neiskazanim emocijama i bolom za koji ne postoji društveno prihvaljiv kanal. Ljutnja je često jedina prihvatljiva muška emocija, a mnoga druga osećanja iskazuju se kroz taj uski kanal, često na destruktivne načine.
Svi trpimo
Ako mladića naučite da bude nepovrediv, neemotivan i nesaosećajan, uz poruku da je bes ljutnja jedina prihvatljiva emocija, nije ni čudo što imamo epidemiju nasilja koje vrše mladići. Ako mladićima nije dozvoljeno da traže pomoć, jer se to smatra slabim, ako im nije dozvoljeno da iskažu emotivni bol zato što to “nije muški”, i ako im se ne omogućava da imaju brigu i podršku, da li je iznenađujuće što imamo rastuću depresiju i stopu samoubistva među tinejdžerima?
Nije začuđujuće što se mladići okreću drogama i alkoholu da bi otupili svoju skrivenu emotivnu bol, potrebe i otuđenost, kad oni rešenja za probleme pronalaze kroz frazu “budi muško”.
Rehumanizovanje dečaka i mladića
Mnogi od ovih mladića plivaju u akvarijumu koji je uslovljen “muškom kutijom”. Oni to ne mogu da vide jer su zarobljeni unutra, u jedinoj stvarnosti za koju znaju. Ali, osećaju to. Oni intuitivno poznaju pravila. Ogroman prvi korak za sve ove mladiće je da im se omogući da sagledaju akvarijum od spolja. Moramo da edukujemo naše mladiće o “muškoj kutiji”, kako ona opstaje i na koje načine im šteti.
Modeliranje ranjivosti
Posle edukacije, treba krenuti u akciju. Šta možemo da uradimo kako bismo podržali naše mladiće da žive slobodnije, van “muške kutije”?
Za početak, moramo da kreiramo nove načine da se bude muško. Dečaci i tinejdžeri suočavaju se sa neusaglašenošću između toga šta je ono što pričamo, a šta je ono što radimo. Naše putovanje u ranjivost i emocionalna ekspresivnost su krucijalni procesi koji mogu da usmere mladiće da se ugledaju na nas. Bez obzira na to da li ste muškarac ili žena, otac ili majka, lobista ili edukator, volja da pronađete način da izrazite svoju emocionalnu ranjivost je ključ.
—
Autor: Derek Remzi
Sa engleskog prevela: Jovana Georgievski
Izvor: Mindful Masculinity