Pušim kad mrzim samu sebe, kad želim da se spalim. Klik upaljača je znak savezništva, svi to znamo. Plamen je privid dodira, privid ljubavi. Mogu li da pozajmim tvoj upaljač? pitam, ali ustvari tražim više: Pokušavam da se ubijem. Možeš li da mi pomogneš?
Prvu cigaretu popušila sam na koledžu, na prvoj godini. Ne mogu da se setim da li sam je uzela od nekog tipa ili od prijatelja, ili je to bila samo još jedna žurka gde sam nosila pogrešnu garderobu, gde su svi bili fini i bogati, gde su svi adekvatno uzimali baš onu drogu koju je trebalo; a ja sam postojala tamo, prevelikih očiju – toliko velikih da su ih svi uvek pominjali u razgovoru – sa osećanjima koja su bila previše sirova, i pokušavala da shvatim u šta treba da gledam. Ko god bio taj ko mi je dao cigaretu, na kraju me je ostavio samu. Onda je došla sledeća žurka, moj strah od napuštanja i ja, i čaša, čega ono beše…. Vodke?
Daj mi cigaretu, rekla sam mu napolju, na ivici plača, ali istovremeno vrlo uzbuđena, pijana ne od lošeg Smirnoff-a, nego od osećaja moći da napravim sopstveni izbor. Pogledao me je sa dozom zabavljenosti, bila sam dobra devojčica, svi su znali da ne pušim. Ne pušiš, rekao je. Generalno se trudim da budem odsečna sa bogatim strancima, ali sada mi je trebala pomoć. Molim te, samo mi daj jeb**u cigaretu? Popustio je i kiselo se nasmešio kada sam promumlala: Mogu li da pozajmim tvoj upaljač?
To mi je bila prva, na terasi koja je gledala more u Malibu vilama. Zatim, jedna na zadnjoj terasi, a onda, mnoge druge – ispred sobe, na putu do auta, dok se vozimo i gledamo u plavo, a ne bledunjavo nebo, ravnomerno poput alabastera.
Mrzim Malibu, govorila sam, sa prizvukom tona devojke iz Kalifornije, smorena, izduvavajući svoju mržnju prema samoj sebi u oblak dima. Mislila sam da izgledam kul, rezervisano, kosmopolitski. Ustvari, nisam izgledala kul. Mrzela sam samu sebe, sabotirala sam svoj jedini život, ali sam mislila da izgledam tako dobro dok to radim.
Znate, postoje stvari gore od pušenja. One žene, koje te gledaju očima punim otrova i izveštačeno kašljucaju. Da li mržnja stvara bore i trulež u plućima, baš kao i pušenje? Pušači koje poznajem su zlatni ljudi dobrog srca. Nije verovatno da se, kad po navici emocionalno zlostavljaš ljude ne poznaješ, zbog toga razboliš od raka, zar ne? Kad su zurile u mene znala sam da ne bih menjala cigaretu ni za šta, znajući kakav je osećaj kad boli, a kakav kad pušiš; znajući šta u kom slučaju ustvari gubim.
Nisam znala kako da uvučem. To je najsmešnija stvar u vezi s nevinašcetom kakvo sam bila na koledžu, pre nego što sam otišla u Njujork. “Pušila” sam, ali nisam znala da uvučem. Takođe, nisam znala koje cigarete da kupim, uvek mi je puno vremena trebalo da odlučim, ili bih prosto kupila Marlboro, jer su crvena i bela pakovanja delovala tako ikonično. Htela sam da imam stvari u svojim rukama. Ako bi postalo bolno, morala sam da imam nešto jače od toga. Nešto više kul. Morala sam da budem u stanju da povučem sledeći potez, a mrzela sam droge. Kad sam pušila, osećala sam se živom. Na kraju krajeva, radila sam nešto što nije trebalo da radim, nešto što bi moji roditelji mrzeli.
Moj otac je imao običaj da se prikrade pušačima i da se nakašlje glasno i duboko. Zvučalo je kao eksplozija, kao grmljavina. Radio je to s jasnom namerom. Ja sam uvek bila na strani pušača, uvek sam bila na bilo čijoj strani osim na tatinoj, makar to značilo da nisam na sopstvenoj strani.
U to vreme, imala sam 21 godinu i još uvek sam bila nevina. Nikada nisam popušila džoint, nikada nisam probala nijednu drogu. Nikad nisam radila ništa više od poljupca, imala sam dobre ocene, išla sam redovno u crkvu, išla sam i češće, jer mi se dopadalo. Ali, pušila sam, i to je bilo samo moje. Čekaj, o čemu se radi? rekla je K. iskreno ljuta, kada me je videla kako palim na žurci, Cigarete će te ubiti.
Nisam znao da pušiš, govorili su mi momci, ohrabreni. Međutim, nisu stigli dalje od toga da mi pripale cigaretu. Pušenje cigareta pruža bolju intimnost od seksa.
Kada sam tokom koledža živela u Los Anđelesu, nisam redovno pušila. Pušenje je više bilo ventil za sve loše stvari koje su se dogodile. Zvala sam taj period veliko crno. Nisam još uvek znala za pojmove kao što su depresija ili trauma. Hrišćanstvo nema baš neka dobra rešenja da ponudi kada je u pitanju mentalno zdravlje: ili si dobar, ili si grešnik. Nisam više imala potrebu za cigaretama kada su se stvari vratile u normalu. Cigarete su mi bile izlazak vikendom, bile su sloboda. Ništa što sam radila dok sam pušila nije mi izgledalo stabilno ni trajno kao to.
Posle koledža, preselila sam se u Nujork i naučila kako da udišem. Cigarete su bile drugačije u Bruklinu. Cigarete su bile valuta, linija života, distrakcija, putovanje, saputnik. Pušila sam iz zadovoljstva, iz sreće, čak.
Ustvari, nisam izgledala kul. Mrzela sam samu sebe, sabotirala sam svoj jedini život, ali sam mislila da izgledam tako dobro dok to radim.
Svi su pušili. Z. se tek bio razveo, pušilo je jednu za drugom, a ja sam mu povremeno pravila društvo. L, koja je maštala o Brodveju sa užarenim sjajem u očima, pušila je kao neka francuska femme fatale, sa elegancijom o kakvom sa ja samo mogla da sanjam. Stajala je u kecelji ili u pidžami, i dalje izgledajući kao filmska zvezda, i pušila.
Kasnije, kada sam se preselila u Kvins, pušila sam sama na svom kućnom pragu. Pušila sam kroz najgore dane svog života, kada me je moja prva ljubav ostavila, kada su se mnoga druga prijateljstva prekinula. Pušila sam da odagnam druge misli koje su mi nepozvane prolazile kroz glavu – noževi, pilule i drugi instrumenti desktrukcije. Cigarete nisu bile to. Bile su upravo suprotno.
Prestala sam da pušim jer nisam više želela samu sebe da sabotiram.
Kada sam odlazila iz Njujorka, bilo je vreme da prestanem. Presekla sam odjednom. Zašto? pitao je me prijatelj, pušač. Kad razmišljam i pišem o pušenju i šta sam kroz to iskusila, imam utisak da pušenje volim još više, a ne manje. Sva moja braća i sestre imaju parnera, svoju osobu. Ja sam još uvek sama. Pušenje je bilo ljubav mog života, kažem novoj prijateljici u Los Anđelesu, a ona se smeje. Prestala sam da pušim jer nisam više želela samu sebe da sabotiram. Ali pušači? Oni su moja porodica.
—
Autorka: Kejtlin Vajt
Adaptacija i prevod sa engleskog: Jovana Georgievski
Izvor: Medium