Kako dečaci odrastaju, proces postajanja muškarcem vodi ih ka tome da dobre intimne veze i razvijaju emocionalnu inteligenciju koja stvarima u životu daje značenje
Naš sin je mesecima išao u školu obučen u haljinu. Svoj ljubičasto-zeleni kostim za sirene nosio je vikendima i posle škole. Jednog jutra, odnela sam mu čiste pantalone i majicu, a on me je i rekao: “Već sam obučen”. Sedeo je na kauču u sivoj pamučnoj letnjoj haljini sa jednorozima. Spavao je u njoj, sanjajući satima, pretpostavljam, o tome kako daje inspirativne govore za publiku koju čini jedino on sam.
Išli smo ka školi. Pola puta je skakutao, sav ponosan. “Moji prijatelji će reći da haljine nisu za dečake”, rekao mi je kao usput, preko ramena. “Možda”, složila sam se. “Samo im reci da ti je udobno u tome što nosiš, da je samo to važno”.
Pažljivo sam razgledala ulaz u školu dok je on hodao unutra. Nisam očekivala da će mi se stomak onako stegnuti. Bila sam ponosna na njega, što je tako samopouzdan, za to kako se za ovo polako pripremao, sa sopstveni način, ali sam bila i zabrinuta da će ga osuđivati, za zaključke koje bi mogli da izvuku drugi nastavnici i roditelji. Naravno, brinula sam i da će ga neko osramotiti.Kada je ušao učionicu, jedno dete je odmah reklo: “Zašto nosiš haljinu? Haljine su za devojčice?” Učitelj je brzo i nežno prigušio taj komentar tako što je čvrsto zagrlio mog sina. Moj sin nije delovao zabrinuto, nije se osvrtao za mnom, a ja sam otišla kući, ali sam mu prethodno nagurala majicu i pantaone u ranac, za slučaj da se predomisli.
Koliko god da je feminizam uticao na preraspodelu moći među polovima, dominantni pristup bio je da žene dobiju više poštovanja, viši status, bolju platu i slične stvari, koje uglavnom imaju muškarci. Programi za osnaživanje devojčica zasnivaju se na savladavanju asertivnosti, snage, hrabrosti, i služe da opreme devojčice za život u svetu koji još uvek favorizuje muškarce.
Za to vreme, društvo se ne trudi da dečacima stvari prilike da se upoznaju sa kompletnim spektrom onoga što bi mogli da budu. Uklesivanje maskulinog identiteta, dok se sve drugo briše, odvija se od najranijeg perioda, a menifestuje se kroz omiljene bolje, TV emisije, odeću, a kasnije se smanjuju intimna prijateljstva, emocionalni spektar, otvorenost u komunikaciji.
Gubitak je za društvo što svi ti muškarci odrastaju sa uverenjem da su agresija i potiskivanje emocija načini da se pokaže muškost. A tu je i lični gubitak za dečaka koji, u najboljem slučaju, razvija mehanizme da se ogradi od određenih aspekata svoje ličnosti, a u najgorem, okreće se potpunom poricanju nekih aspekata koji postoje.
Ove jeseni, naš mlađi sin će krenuti u zabavište, a u zabavištu se nosi školska uniforma – plave majice sa kragnom nose sva deca, sa mornarsko placim pantalonama, džemperima ili suknjama. Šta god odlučio – da nosi suknju ili pantalone, nama ne smeta. Ono što bih volela je da proces postajanja muškarca za se dečake počne da označava veći broj mogućnosti, a ne njegovo sužavanje. U tome nisam sama.
—
Autorka: Sara Rič
Adaptacija i prevod sa engleskog prevela: Jovana Georgievski
