Zašto pristanak na seksualni odnos u post-Vajnstin eri nije dovoljan
“Seksualna moralnost”, kako je pisao Stiven Marš prošle godine za Njujork Tajms, “se vratila kao udvostručena kazna.” Amerika koju danas živimo, u vreme koje je Marš označio kao “post-Vajnštajn eru”, je apokalipsa silovanja, seksualnih napada i optužbi za seksulano zlostavljanje na račun muškaraca svih fela, kojoj se ne nazire kraj. Mediji su konačno dali glas ženskom cri de coeur protiv muškaraca, maskuliniteta i muškog libida. Nakon #MeToo, feministi i feministkinje svuda u svetu je očeličio. Čini se da je konačno došlo njihovih pet minuta.
Muški libido je u centru pažnje, ovog puta neprerušen, često predstavljen kao “ružan i opasan”. Spisak muškaraca na pozicijama moći koji su poslednjih meseci optuženi za seksualno zlostavljanje ne prestaje da raste: predsednici, kongresmeni, članovi parlamenta, biznismeni, bezbrojni glumci, muzičari i druge javne ličnosti. Njihova izvinjenja i poricanja zaglušena su bukom novih pokliča protiv još moćnijih muškaraca. U diskusiju su se uključili liberali i konzervativci, religiozni i nereligiozni muškarci, oni koji zagovaraju “porodične vrednosti” i oni koji neumorno mašu feminističkom zastavom.
“Ako želiš da budeš civilizovan čovek”, piše Marš, “moraš prvo da shvatiš šta si. Kada se previš da si nešto drugo, neka fikcija koja bi više voleo da jesi, u realnosti se ništa ne menja. Nije moralnost, nego kultura – da prihvatimo sopstvenu monstruoznost, da se nosimo sa njom – ono što može da nas spase. Ako išta može da nas spase.”
Sve to poprilično zvuči kao “Lepotica i zver”. Prema Maršu, muškarci moraju da izađu na kraj sa svojom “monstruoznošću”. Žene, kako samo možemo da pretpostavimo iz ovih redova, treba da budu zaštićene od te monstruoznosti. Međutim, možda ne treba da krivimo Marša za ovakvu podelu uloga. Medijski narativ o seksualnom zlostavljanju svakako ukazuje na brojne strašne primere.
Neki muškarci, kako se ispostavilo, jesu bestijalni. Nekim ženama jeste potrebna zaštita od muškaraca, a zbog toga i muškarci treba da promišljaju i vode računa o svom odnosu prema ženama. Tom logikom, neko bi mogao zaključiti da muškarci imaju posebnu odgovornost prema ženama. U svim uzrastima i kulturama je ovo, na neki način, prepoznato i svrstava se među osnovne postulate ponašanja u društvu. Međutim, ako se društvo slaže da muškarac ima takvu odgovornost prema ženi, moramo da prihvatimo i implikacije takve odgovornosti. Tu negde se nazire i kraj seksualne revolucije, barem onakve kakvom je znamo.
Seksualnu revoluciju omogućilo je to što su žene imale pristup kontracepciji. Pre toga, samo su muškarci mogli da spavaju s kim stignu bez straha da će zatrudneti, a do kraja ’60-ih godina prošlog veka, mogle su i žene. Među heteroseksualcima, sloboda za žene da uživaju u seksu bez prirodnih posledica seksa takođe je donela veću slobodu muškarcima.
Seks je postao, makar u okvirima ekonomije, jedno novo tržište. Postalo je lakše i muškarcima i ženama, a naročito muškarcima, da stiču na tom tržištu. Prosečni uzrast za stupanje u brak u Americi je 1970 bio 23 za muškarce i 20 za žene, a 2015. 29 za muškarce i 27 za žene. Međutim, brak više nije bio društveni preduslov za seks. Do sredine 90-ih, postalo je normalno da pre pronalaženja “onog pravog” osoba ima nekoliko partnera.
Samo jedna stvar je bila potrebna: pristanak.
Međutim, ubrzo je postalo jasno da žene ne mogu da spavaju s muškarcima bez ikakvog straha. Mnoge žene imaju iskustvo uplašenosti od muškaraca u svakodnevnim situacijama: piće u pabu, treća smena, samostalna šetnja do kuće. Strah je prisutan naročito kod onih žena koje imaju iskustvo silovanja ili seksualnog napada. Za njih, svakodnevica je ponekad pravo minsko polje.
Samo 28 odsto silovanja u Americi (prema RAINN-u) desi se između žrtve i nasilnika koji se ne poznaju. Oko 45 odsto izvrši poznanik žrtve, a 25 odsto vrše trenutni ili bivši partneri. Trebalo je da prođu decenije pre nego što je #MeToo naterao Amerikance, naročito američke muškarce, da jasno porazmisle o ovome.
Šta smo saznali? Da li je poštovanje pristanka stvar kućnog vaspitanja? Da li muškarcima treba više obrazovanja? Da li društvo mora biti upornije u kažnjaanju muškaraca koji su počinili seksualni prestup. Ne. Pristanak nije jedini kriterijum koji treba da bude ispunjen pred upuštanje u seksualni odnos.
Ni svo obrazovanje na svetu ne može da promeni muški libido: on je duboko utkan u muškarce. Da, u većinu muškaraca se može imati poverenja većinu vremena. Međutim, neki muškarci su ponekad nepouzdani, a pojedini (da li samo pojedini?) su opasni. Kontracepcija, bez obzira na svu slobodu koju je donela, nije to promenila.
Što je još važnije, shvatili smo da je moć u seksualnom odnosu gotovo uvek u rukama muškarca i da to ponekad vodi u neprijatne situacije. Zovite to falocentrizmom, ako hoćete. Andrea Dworkin kaže da bi muškarci morali da se odreknu svoje “dragocene” erekcije, a Džudit Batler će feminist/kinje morati da se odreknu kategorije “žene”, kao etikete koja ograničava njihovu slobodu. Šta god da se dogodi, stvari će se vrlo malo promeniti.
Esej Vendela Berija od pre 25 godina, pod naslovom “Seks, ekonomija, sloboda i zajednica”, čini se neverovatno aktuelnim u atmosferi u kojoj danas živimo, a u kojoj je seks tek napola razotktriven i detabuiziran. Beri piše:
Danas živimo u seksualnoj atmosferi toliko zagađenoj i punoj prezira, da žene na svakog muškarca kao na potencijalnog zlostavljača, a muškarci na svaku ženu kao na osobu koja će ga potencijalno optužiti. Ideja da sudovi i policija mogu da kontrolišu situaciju samo doprinosi neredu i opasnosti. U svom tom predatorstvu i međusobnom optuživanju, želimo da naučimo mlade ljude da se seks može učiniti “bezbednim” – korišćenjem lekova i drugih pomagala. Kakva laž! Seks nikada nije bio bezbedan i danas je manje bezbedan nego što je ikada bio.
Ono što moramo da prihvatimo jeste da seks ipak nikada nije bio bezbedan. To bi moglo da znači kraj seksualne revolucije kakvu poznajemo. Ali, ako mora tako da bude, hajde da je se makar kvalitetno otarasimo.
—
Autor: Džoel Luper
Adaptacija i prevod sa engleskog:
Izvor: ABC