Sa samo 18 godina, Martina Navratilova je izgubila u finalu US Open-a 1975. godine, ali je osvojila novi život (Rus Adams)
“Želela sam svoju slobodu”
Sa tom jednostavnom mišlju u glavi, osamnaestogodišnja srednjoškolska iz Praga po imenu Martina Navratilova postala je najveća priča u svetu tenisa 1975. godine.
Dala je izjavu u krcatom press šatoru teniskog kluba Vest Sajd u Forest Hilsu, Njujork, na finalu US Open-a. Iako kao da se oko nje otvorila Pandorina kutija bliceva koji su škljocali i reportera koji su uzvikivali pitanja, tinejdžerka je ostala smirena i samouverena kao što se moglo očekivati, uzev u obzir šta je bila postigla. Prethodne večeri, nakon što je u polufinalu izgubila od Kris Evert, Navratilova je iz čehoslovačkih redova prešla da igra za SAD. Na njeno veliko iznenađenje, kroz samo trenutak ovečovečili su je kao slavnu predstavnicu američkog tenisa.
“Nisam mogla da zamislim kakav će to potres biti”, rekla je kasnije Navratilova, prisećajući se poznatih ličnosti koje su promenile zemlju tokom Hladnog rata. “Posle Barišnjikova, tu je bila Navratilova”.
Kao tinejdžerka koja još nije bila osvojila Grend Slem, Navratilova se činila neočekivanom kandidatkinjom-superzvezdom, da bi zamenila boje jedne države drugim. Međutim, takođe se čini da je tako nešto bilo neizbežno. Od samog početka, njene crte ličnosti usmeravale su je u tom pravcu. Nikada nije sebi postavljala pitanje da li je sloboda pravo koje je stekla na rođenju – znala je da jeste.
Kao što je Dženet Hauard napisala u svojoj biografskoj knjizi o Evert i Navratilovo, pod naslovom “Rivali”,Martina je prve dve godine svoje turneje provela uglavnom ignorišući češke zvaničnike koji su “se konstantno oslanjali na nju da igra ovde, bude onde, poštuje pravila, pazi sa kim priča”. Umesto toga, Navratilova se sprijateljila sa teniserima i teniserkama sa zapada, odsedala u skupim hotelima i jela brzu hranu – “Ne mogu da verujem da sam sve pojela”, bio je omiljeni amerikanizam Navratilove kada je imala 16 godina. U februaru 1975, Navratilova je uradila nešto ozbiljnije: provela je dodatnih nedelju dana na turniru na ostrvu Amelia bez da je tražila dozvolu.
Nakon tog “incidenta”, češka teniska federacija naredila joj je da se vrati u Prag, gde je podvrgnuta disciplinskom saslušanju.
Njeni uznemireni rodilteji rekli su joj: “Ne možeš da radiš sve što hoćeš”.
“Što da ne?”, odgovorila je Navratilova.
Kao i drugi građani Čehoslovačke, Navratilova je bila pod kontrolom vlade, koja je odlučivala šta je dozvoljeno. Češka teniska federacija je, na primer, uzela sav novac koji je Navratilova osvojila kao tinejdžerka. Ogorčenost Navratilove nije se napajala samo iz toga: njeni baka i deka bili su vlasnici imanja od 30 ari pre nego što su primorani da predaju imanje Sovjetima posle Drugog svetskog rata. Kada se Navratilova rodila, njena majka Jana stanovala je u garsonjeri na drugom spratu; porodica, kojoj se uskoro priključio Mirek, očuh Navratilove, nije imala toplu vodu do Martinine dvanaeste godine. Uspomena na porodični status u prošlosti, i sve ono što im je oduzeto, nikada nije napustila Navratilovu.
“Možda nije imala toplu vodu”, zapisao je biograf Navratilove Džordž Vecsej, “ali je uspomena na lepe stvari koje su nekada imali bila je živa. Majčina strana porodice ranije je bila bogata. Sa gorčinom su delili kuću sa strancima. Ta kuća je bila deo porodičnog nasleđa. To shvatanje je kod Martine postojalo od vrlo ranog uzrasta, da joj stvari pripadaju, da zaslužuje da ima određene stvari u životu, ekonomski, psihološki”.
Na kraju, Navratilova je 1975. godine odlučila da se ne vrati u zemlju u kojoj joj je toliko toga oduzeto. Godinu je započela prvom pobedom protiv Evert, što ju je podstaklo da još više poveruje u svoj talenat i potencijal da jednog dana postane svetski br. 1. Tog proleća, nakon što je bila druga na Australian Open-u, Navratilova je igrala u finalu Frenč Open-a. Tada je izgubila od Evert, ali su se njih dve udružile u par za dablove. Njeno samopouzdanje na terenu je raslo.
Navratilova osvaja Vimbldon, 1978.
Narednog meseca, porodica Navratilove dobila je dozvolu da je poseti u Londonu tokom Vimbldona. Planirali su da se zajedno odreknu Čehoslovačke kada je Martina izgubila, ali, kada je taj trenutak došao, nisu mogli. “Uplašili smo se”, rekla je Navratilova.
Napuštala je Čehoslovačku zbog boljeg života, ali morala je to da uradi sama. Kada su zvaničnici došli da joj narede da se vrati u Čehoslovačku posle US Open-a da završi srednju školu, umesto da igra na turniru te jeseni, Martina je rekla svom očuhu da želi da ostane u SAD-u. Bez ijedne reči upućene majci, i sa saznanjem da možda više nikada neće videti porodicu, otišla je u Njujork.
Ponovo, na Vimbldonu, Navratilova je planirala da pređe u boje druge zemlje kada ispadne iz singlova, uz pomoć Freda Barmana, njenog menadžera. Barman je obavestio imigracionu službu i FBI; agent FBI-ja rekao je Navratilovoj da nikome ništa ne govori. Kada je izgubila od Evert u polufinalu, Navratilova i Barman su otišli na Menhetn i posetili jezivu i pustu zgradu imigracionog. Nakon susreta sa dvojicom FBI agenata sa pištoljima, odgovaranja na pitanja i popunjavanja papirologije, Navratilova se probudila u svojoj sobi u Hotelu Ruzvelt sledećeg jutra i saznala da je Vašington Post objavio priču o njenom prelasku (Nikada nije saznala kako su novine dobile njenu priču).
U strahu da će češki zvaničnici pokušati da je “uhvate”, kako je Barman ispričao, odjurili su u Forest Hils da održe konferenciju za medije. Barman je smatrao da, kada bude zvanično, niko neće pokušati da vrati Navratilovu.
Nedugo zatim, češka sportska federacija izdala je saopštenje kojim se zvanično odrekla svoje nekadašnje zvezde:
“Martina Navratilova je nanela poraz čehoslovačkom društvu pravo u lice”, pisalo je. “Navratilova je imala sve mogućnosti u Čehoslovačkoj da razvija svoj talenat, ali više je želela profesionalnu karijeru i puno novca na bankovnom računu.”
Na sledeća dva turnira Navratilova je putovala pod pratnjom FBI-ja, uz stalne ovacije u Atlanti i Šarlotu. Te jeseni u Denveru, češke vlasti poslale su Veru Sukovu, koja je nekada trenirala Navratilovu, da pokuša da je ubedi da se vrati. Navratilova je odbila i pobedila na turniru.
Navratilova je bila slobodna. Imala je 18 godina, bila je razdvojena od porodice i bila je nova u mnogo drugačijoj zemlji od one iz koje je došla. Čekaće je usponi i padovi, ali budućnost je bila njena.
—
Autor: Stiv Tignor (maj 2015)
Sa engleskog prevela: Jovana Georgievski
Izvor: tennis.com