ZAKLJUČAK: PROMENE, OTPORI I IZAZOVI

Muškarci u Srbiji, kao što je pokazalo ovo istraživanje, prolaze kroz promene, iskazuju otpore tim promenama i suočavaju se sa novim izazovima. Promene u pravcu uspostavljanja rodne ravnopravnosti su duboke i neminovne. One se odigravaju i u privatnoj i u javnoj sferi, u različitim oblastima i različitim brzinama. Ali, one se ne događaju stepenasto, postupno i unilinearno. Najpre ih prihvataju i u njima najviše učestvuju najobrazovaniji muškarci, a najviše im se opiru najneobrazovaniji. Ali, kada je reč o starosti, odnosno o različitim generacijama, promena nije uvek jednosmerna, odnosno najmlađi nisu uvek i najemancipovaniji, najosvešćeniji, najnenasilniji, niti najviše otvoreni ka pozitivnim uticajima. Nasilje je u životima mladih muškaraca veoma prisutno i ono je u pravom smislu reči konstitutivno u formiranju njihovog rodnog identiteta.

Mnogi od izazova su jednostavno kontekstualni, vezani za nisku razvijenost Srbije, siromaštvo, negativne posledice ratova, kao i za intenzivno starenje stanovništva i intenzivnu emigraciju najobrazovanijih mladih ljudi. Dugotrajno, višedecenijsko delovanje negativnih činilaca prouzrokovalo je repatrijarhalizaciju i retradicionalizaciju, koje ne samo da imaju veoma negativne posledice po žene, već i muškarce, posebno mlađih generacija, izlažu izrazito jakom riziku od štetnih životnih stilova u cilju potvrde imaginarnog ideala „pravog muškarca“, uključujući i prihvatanje opasnih ekstremnih ideologija. Zato je neophodno staviti jak naglasak na obrazovanje za rodnu ravnopravnost koje bi uključilo i savremeno znanje iz oblasti kritičkih studija muškaraca i maskuliniteta. Ali ti obrazovni sadržaji treba da se zasnivaju na istraživanjima i na znanju koje već postoji i koje treba dalje da se razvija da bi odgovaralo kontekstualnim potrebama srpskog društva.

Najveći izazovi sastoje se u održavanju ili jačanju toka pozitivne društvene promene uprkos mnogim društvenim pritiscima koji podržavaju retradicionalizaciju, radikalizaciju, ekstremizam, kriminal i nasilje. Rodnost je uvek određena konkretnim društvenim kontekstom, pa je tako i hegemoni maskulinitet u Srbiji određen kontekstom srpskog društva. Ipak, i unutar takvog konteksta postoje značajne varijacije i u odnosu na porodično okruženje i u odnosu na individualne osobenosti. Kako su podaci pokazali, obrazovanje predstavlja najvažniji činilac formiranja stavova i praksi koji podržavaju i nenasilje i rodnu ravnopravnost. Potrebno je adekvatno urodnjavanje obrazovnih institucija i obrazovnih sadržaja na svim nivoima, ali i podsticanje neformalnog obrazovanja za različite grupe i kategorije muškaraca. Takođe, obrazovni sadržaji treba da budu kontekstualizovani i prilagođeni konkretnim životnim okolnostima i potrebama muškaraca, posebno mlađih muškaraca.

S obzrom na to da u Srbiji ni iz daleka nisu iskorišćene mogućnosti kada je reč o afirmaciji savremenih, progresivnih i humanističkih vrednosti kroz sistem obrazovanja, u koje spada i rodna ravnopravnost, na ovom polju može još mnogo toga da se uradi. To je „dobra vest“!