Kako da zatvorimo platni jaz između muškaraca i žena? Na koji način ustavno zaštiti roditeljstvo? Ko treba da donosi odluku o rađanju? Da li politika jednakih mogućnosti znači da smo u praksi jednaki? Koje sve oblasti života i rada još uvek nisu konstitualizovane, a od velikog su značaja za razvoj države i društva? neka su od pitanja o kojima se razgovaralo na konferenciji Dijalog o Ustavu i razvoju – rodna perspektiva, održanoj 5. i 6. juna u Beogradu.
Pripremila: Jovana Georgievski
Na dvodnevnoj konferenciji Dijalog o Ustavu i razvoju – rodna perspektiva razgovaralo se promenama koje je u legislativi, ali i u praksi, potrebno sprovesti na putu ka državi i društvu tolerancije, pravde i jednakih mogućnosti.
Konferenciju su organizovale Ženska platforma za razvoj Srbije 2014-2020 i Misija OEBS-a u Srbiji.
Specifične delove Ustava predloge za neke od promena s njima u vezi predstavile su Aleksandra Vladisavljević ispred Ženske platforme za razvoj Srbije, dr Marijana Pajvančić, profesorka Pravnog fakulteta u Novom Sadu, konsultantkinja i istraživačica Sanja Nikolin i dr Nevena Petrušić, profesorka Pravnog fakulteta u Nišu.
“Već sada možemo intervenisati u onim segmentima Ustava koji su nedorečeni i konfuzni”, istakla je Marijana Pajvančić. “Nema razloga da se iz Ustava ne očisti sve ono, što je izvor pravnih praznina i zastoja”. Pajvanićeva je pobrojala neka od pitanja koja bi mogla naći svoje mesto u Ustavu: uvrštavanje odredbe o rodno nediskiminativnom jeziku u osnovna ustavna načela, garantovanje rodne ravnopravnosti (umesto ravnopravnosti žena i muškaraca) i politike jednakih mogućnosti – kao opšteg ustavnog načela, a ne samo u odnosu na rodnu ravnopravnost.
U vezi s bojaznima da bi predložene promene Ustava prokrčile put za zloupotrebu novih prava, Pajvančićeva je objasnila: “Kada se bilo koje pravo koristi protivno svrsi zbog koje je napravljeno, to je zloupotreba prava. Mi danas imamo zloupotrebu prava definisanu, za razne oblasti ponaosob – ona postoji, njoj nije mesto u Ustavu i ja ne vidim bojazan da će se ustavnim promenama koje predlažemo otvoriti put za zloupotrebu prava”.
Pajvančićeva je dodala da je potrebno konsituisati opšte principe održvog razvoja, a u duhu odgovornosti prema budućim generacijama, kao i principe međugeneracijskog poštovanja i solidarnosti. Posebno je istaknuta nužnost razrade etičkih principa u cilju omogućavanja inkluzivnog rada na konstitucionalnim promenama. “Na taj način, želimo da razvijemo ustavnu kulturu u Srbiji. Taj pojam za naše prilike možda sada zvuči daleko, ali ne mislim da je tako nedostižan kao što na prvi pogled deluje”, istakla je Pajvančićeva i objasnila, da ustavna kultura, između ostalog, podrazumeva shvatanje da Ustav nije čin neke vlade, nego je čin građana koji sebi biraju vladu.
Pajvančićeva je pozvala i na preispitivanje odnosa države prema Ustavu danas. “Mogu slobodno da kažem da je, u ovom momentu i s obzirom na to kako Ustavu pristupa, on takoreći manje vrednosti nego neka uredba Ministarstva. Moramo Ustavu vratiti dostojanstvo i mesto koje mu pripada u kulturnoj hijerarhiji jedne zemlje”, zaključila je Pajvančićeva.
U oblasti ljudskih prava garantovanih Ustavom, naglašena je potreba za boljom zaštitom ljudskog dostojanstva kao generalne vrednosti, unapređivanjem zaštite privatnosti i porodičnog života, pomoći za porodicu i prava na zaštitu fizičkog i duhovnog identiteta, uz suzbijanje nasija i svakog oblika zlostavljanja.
Posebno se diskutovalo o promenama u oblasti regulisanja partnerskog života i prava seksualnih manjina. Sa tim u vezi, prepoznata je potreba da se rodni identiteti i seksualna orijentacija posebno zaštite od diskriminacije (sa temporalnim karakterom, do uspostavljanja jednakosti), kao i potreba za izjednačavanjem bračne i vanbračne zajednice. Učesnice konferencije složile su se da isključivo pravo žene da odlučuje o abortusu treba da postane deo ustavne norme.