Nedavna studija pokazala je da milenijalci generalno imaju sklonost da biraju profesije koje su “otpornije” na budućnost i automatizaciju koja ona nosi. Oni se opredeljuju za poslove za koje je manje verovatno da bi ih mogle preuzeti mašine, ali mnogi i dalje ostaju zapitani hoće li im mašine jednog dana preoteti posao.

Najveći svetski sajt za traženje posla, Indeed, ima preko 200 miliona posetilaca mesečno, što im omogućava uvid u to kakvi se poslovi nude i za kakvim veštinama tragaju poslodavci. Na osnovu ovih podataka, ekonomista Mariano Mamertino sačinio je listu od devet poslova – ekskluzivno za Business Insider – za koje je najmanje verovatno da će ih preuzeti mašine, kao i da će mašine biti korišćene da olakšaju posao.

Mamertino kaže da će zanimanja koja će biti najteže automatizovati “često uključuju upravljanje i unapređenje ljudskih resursa”, kao i “odlučivanje, strateško planiranje i kreativni rad”.

Kuvar

Ljudi će uvek uživati u odlasku na večeru i isprobavanju novih ukusa. Bez kuvara koji je spreman da isprobava nove recepte inovativna ponuda na jelovnicima restorana ne bi bila moguća.

Robot nije u stanju da kombinuje manuelne veštine sa kreativnošću na način na koji to može kuvar, bez obzira na to koliko se trudi.

Marketing, komunikacije i dizajn

Mašinama ne ide od ruke kritičko mišljenje, kao ni smišljanje novih i uzbudljivih ideja, tako da je kreativnost definitvno veština otporna na budućnost.

Ljudi koji se profesionalno bave dizajnom, koji žive i rade sa idejama, rečima i slikama, verovatno će preživati porast stepena automatizacije, jer mašine nisu u stanju da funkcionišu kao ljudi. Barem ne još uvek.

Zaposleni u zdravstvu

Pojedine uloge mašine neće moći da preduzmu još dugo, ako ikada budu mogle. To su zanimanja koja zahtevaju ljudski kontakt, kao što su lečenje i briga o zdravlju. Posao medicinske sestre zahteva jake interpersonalne i komunikacijske veštine, što verovatno neće moći da postigne nijedna mašina u skorije vreme.

Edukacija i trening 

Za nastavnicima uvek vlada velika potražnja. Ima nešto u vezi s učenjem novih stvari, što utiče na to da informacije bolje primamo u direktnom kontaktu nego kada učimo na daljinu. Nastavnici dobijaju na ceni kada mogu da predaju na više jezika, a naročito u Zapadnoj Evropi, gde u odeljenjima često ima dece koja su imigrirala iz druge zemlje.

Stručnjak za digitalnu bezbednost

Nedavna studija sajta Indeed pokazala je da je Velika Britanija treća po broju zaposlenih u oblasti digitalne bezbednosti. London je po broju firmi jedan od najvećih centara digitalne bezbednosti, a potražnja za kandidatima je tri puta veća nego zainteresovanost.

Ljudski resursi

Kvaka je u nazivu. Dok se pronalaženje odgovarajućeg kandidata sve više oslanja na podatke i automatsko skeniranje u određenim profesijama, “meke veštine” koje ljudi unose u posao ostaju na ceni.

Emocionalna inteligencija je sposobnost da “čitamo” ljude i uvek će biti važna u ovom sektoru, kojim roboti neće moći tako lako da ovladaju.

Isporuka i logistika

Tokom poslednjih godina dosta se pričalo o dronovima za isporuku, kao i da će korišćenje dronova preovladati kada je u pitanju pošta. Ipak, sektoru logistike će i dalje biti potrebni ljudi da planiraju i organizuju.

Data scientist 

Prema Indeed-u, potražnja za ovim kadrovima povećala se za više od pedeset odsto tokom poslednjih godinu dana. Međutim, i ponuda kadrova je velika.

Postoji mnogo toga što mašine mogu da urade sa algoritmima i kodom. Ipak, ljudi su ti koji kombinuju svoja naučna znanja i sposobnost da pronalaze priče skrivene u ogromnim količinama podataka.

Privremeni radnici — na raznim pozicijama

Tržište privremenog rada podrazumeva kratkoročne ugovore sa frilenserima. Ovakav način angažovanja je u porastu, a zahteva da angažovani  budu fleksibilni i nezavisni – dve osobine koje roboti nikako nemaju.

U javnosti se puno raspravlja o pitanju zapošljavanja ljudi na ovaj način, ali generalno postoji porast u potražnji radnika za fleksibilan i privremeni rad.


Autorka: Lindzi Dodžson (januar 2018)
Izvor: Business Insider