Jedan od ishoda Svetskog ekonomskog foruma Bliskog istoka i Severne Afrike (2015) bio je sporazum među vladama, kompanijama i liderima iz civilnog sektora da se zalažu za koordinisane i hitne, ali dugoročne akcije kao odgovor na nasilni ekstremizam u regionu. U nastavku teksta predstavljeni su najvažniji zaključci o predloženim akcijama u cilju suzbijanja nasilnog ekstremizma. Zaključci, doneti u kontekstu regiona Bliskog istoka i Severne Afrike (abb. MENA), primenjivi su na globalnom nivou.
- Multisektorski pristup. Vlade ne mogu samostalno da se bore protiv nasilnog ekstremizma, a već su uočeni primeri da privatni sektor finansira i materijalno podržava aktivnosti vezane za nasilni ekstremizam. Takođe, primećeno je da strukture unutar zajednice ponekad uspevaju da pronađu načine za privremeno sprečavanje širenja ekstremnih ideologija. Najvažnija uloga privatnog sektora je da investira u infrastrukturu i omogući poslove. Na sličan način, civilno društvo mora da igra ključnu ulogu u promeni diskursa u zajednicama u kojima se ekstremizam razvija, kroz uključivanje i edukaciju javnosti, a posebno mladih ljudi. Takođe, lideri u civilnom sektoru treba da nastoje da razvijaju strukture upravljanja i institucije koje su pandan onima kakve postoje u javnom sektoru.
- Holistički pristup suzbijanju uzroka ekstremizma kroz razumevanje razlika u kontekstu i prilagođavanje. Ne postoji isključiv put u radikalizaciju, što znači da se nasilnom ekstremizmu u regionu MENA mora pristupiti sa sveobuhvatnim naporom da se shvate uzroci ekstremizma i njihova specifična težina kroz kulturne, društvene, ekonomske, psihološke i političke indikatore od grada do grada, od regiona do regiona i od države do države. Ipak, sa druge strane, dok se motivi za nasilni ekstremizam razlikuju od zajednice do zajednice i od pojedinca do pojedinca, jasno je da bi najveći akcenat trebalo da bude stavljen na podršku obrazovanju, unapređenje zapošljavanja, promovisane pozitivnih uzora kroz medije i kreiranje efektivnih načina za delovanje organizacija civilnog društva među mladima.
- Preosmišljavanje militarnih koncepata i strategija. Iako vojne i obaveštajne strategije često sadrže alate za borbu protiv nasilja uopšte, ironija je u tome da se ovi alati mogu pokazati kontraproduktivnim. Suština je u tome što se ove strategije na površan način bave eliminisanjem nasilja, bez analiziranja uzroka nasilja u određnoj sredini. Bez pažljive i detaljne analize, strategije vojnih i obaveštajnih službi za borbu protiv terorizma ne mogu se izraditi osim u obliku univerzalnih kampanji koje samo seku vrh ledenog brega. Postoji snažna potreba za interdisciplinarnim pristupom i drugačijim strateškim planiranjem, koje bi kombinovalo “meke” i “tvrde” mere.
- Popuniti vladine deficite. Manjak poverenja građana u vladine strukture doprineo je atmosferi u kojoj je veća verovatnoća da se javi nasilni ekstremizam. Rastuće nepoverenje u politički establišment u regionu, kao i narušen kredibilitet institucija, uveliko onemogućava vladu da razuveri građane od obećanja političkog, društvenog, a ponekad čak i ekonomskog osnaživanja koje upućuju ekstremističke organizacije kao što je ISIS. Institucije moraju da rade na transparentniji način, a u institucijama moraju raditi pouzdani ljudi, u cilju osnaživanja narušenog kredibiliteta. Jedan od ključnih aspekata ove promene je smanjenje korupcije koja postoji u javnom sektoru, kao i prelazak sa “vladavine” institucija na liderstvo.
- Prepoznati uticaj tehnologije na socijalizaciju i osnaživanje. Do sada, esktremistički pokreti su efektivno koristili digitalne tehnologije i medije za regrutaciju i okupljanje simpatizera. U cilju suzbijanja ovakvih aktivnosti, privatni sektor mogao bi da pruži ključan doprinos kroz angažovanje digitalno fluentnih, i naročito, mladih ljudi. Jedan od načina da se ekstremizmu stane na put mogle bi biti medijske kampanje koje bi ukazale na to da ekstremisti krše svoja obećanja prema ljudima koji su se obavezali da će im služiti. Ovakve kampanje trebalo bi da budu tehnološki napredne, kao i da targetiraju ključnu publiku. Međutim, važno je da ovakve kampanje moraju pronaći način da ne podstaknu nasilne ekstremiste da premeste svoje aktivnosti na dark veb.
- Investicije u ljudski kapital i stvaranje poslova. Nedostatak prilika za zaposlenje u regionu rezultira siromaštvom u mnogim državama, a naročito među mladima. Nemogućnost za socio-ekonomsku mobilnost u gotovo svim državama doprinosi beznadežnosti, što je idealno tlo za razvoj ekstremizma. Potrebno je investirati u ljudski kapital, stvoriti bolje uslove za razvoj preduzetništva i uspostaviti mehanizme koji će omogućiti razvoj inovacija, prilike za trening i prakse. Ovakva akcija zahteva veće uključivanje privatnog sektora kako bi se nadomestili nepotpuni napori koje ulaže javni sektor. Ovo je najdirektniji vid učešća privatnog sektora u borbi protiv nasilnog ekstremizma.
- Podsticanje religijskih lidera da preveniraju i odgovore na ekstremizam. Religija predstavlja moralni i pravni (u zemljama gde se običajno pravo visoko kotira u sistemu sudstva, prim. prev) osnov za razvoj mnogih ekstremističkih grupa u regionu. Lideri ekstremističkih pokreta propovedaju iskrivljene interpretacije religijskih tekstova kako bi opravdali teror i nasilje. Zloupotrebljavanje religije u ime nasilnog ekstremizma mora se suzbijati uz pomoć religijskih lidera u lokalnim zajednicama
—
Autori: Espen Bart Ejd, izvršni direktor i član upravnog odbora Svetskog ekonomskog foruma i Anja Kaspersen, šefica Odseka za geopolitiku i bezbednost Svetskog ekonomskog foruma
Sa engelskog prevela: Jovana Georgievski