Šta treba da znate o prikupljanju dokaza, bilo da ste žrtva ili posmatrač
Razlog što treba dokumentovati seksualno zlostavljanje vrlo je praktičan: bilo da ste žrtva ili neko ko je svedočio nasilju, skup informacija o tome šta se desilo važan je kako bi se zlostavljanje prijavilo. Iako dokumentacija nije potrebna da bi ste se na nekoga požalili, ona može biti od pomoći onome ko istražuje slučaj, kako bi znao/la sa kim treba da porazgovara. Dokumentacija može da pomogne da se dokaže kako nasilje prevazilazi ono što zakon propisuje, kao i da objasni koliko je surovo ili uporno, naročito ukoliko je u pitanju tekući problem.
Međutim, proces dokumentovanja zlostavljanja može biti zbunjujuć: šta zabeležiti, gde čuvati beleške, kome se obratiti za dodatne informacije, kada kontaktirati nadređene, policiju ili neku određenu službu. Predstavljamo sažetak svega što treba da znate o dokumentovanju nasilja, uključujući informacije o tome šta pribeležiti i šta sa tim uraditi.
Šta znači dokumentovanje?
Dokumentovanje zlostavljanja znači pribeležiti šta se dogodilo i sačuvati svu pisanu i elektronsku komunikaciju vezanu za zlostavljanje. Ovo znači SMS poruke, mejlove ili postove na društvenim mrežama (žrtve, zlostavljača, svedoka ili drugih umešanih osoba). Zapišite, napravite screenshot, odštampajte ili uradite bilo šta drugo čime možete sebi da olakšate praćenje slučaja.
“Čak i ako ne znate tačno vreme kada se nešto desilo, to definitvno ne znači da informacije kojih umešani ne mogu da se prisete i pribeleže.”
Koje informacije treba da pribeležim?
Kada dokumentujemo zlostavljanje, glavna pitanja na koja treba odgovoriti su: ko, šta, kada i gde. Pokušajte da budete što detaljniji. “Na primer, umesto da zapišete da je neko izrekao uvredljiv komentar, zapišite šta je tačno ova osoba rekla”, objašnjava Šanon Ravski, profesorka ljudskih resursa na Univerzitetu u Viskonsinu, Oškoš. “Pokušajte da pribeležite gde i kada se nešto desilo; na primer, u sali B tokom nedeljnog sastanka svih zaposlenih, ili u blizini kupatila na prvom spratu, u vreme ručka”.
Kada beležite ko je bio umeštan, nemojte staviti na spisak samo žrtvu i napadača. Zapišite i svakog drugog ko je svedočio zlostavljanju, kao i svakoga sa kim ste o tome razgovarali. “Ako pribeležite potencijalne svedoke, to će pomoći odeljenju za ljudske resurse da znaju koga da intervjuišu u vezi s ovim slučajevima”, savetuje Ravski.
Dobro je da sačuvate bilo šta što može da pokaže da su žrtva ili svedok pričali o zlostavljanju nakon što se ono desilo. Ovo znači beleženje tema o kojima su razgovarali žrtva i napadač ili mejlovi i poruke koje su razmenili sa prijateljima ili svedocima.
“Pronađite ove ljude nakon incidenta i porazgovarajte sa njima”, kaže Ravski. “Dalji koraci koje možete da preduzmete su slanje mejla, možda bez podsećanja na eksplicitne detalje, kojim se zahvaljujete što su vas saslušali.” Takođe, važno je sačuvati dokaze o mentalnom i fizičkom stresu koje jue žrtva pretrpela, pa treba voditi evidenciju o posetama lekaru ili terapijskom savetovanju.
Eva Hagberg Fišer, studentkinja doktorskih studija na Univezitetu Berkli, koja je prijavila svog profesora za seksualno zlostavljanje, koristila je mejlove koje je razmenila sa zlostavljačem, kao i mejlove prijateljima u kojima im je ispričala šta se dogodilo, kako bi uspostavila detaljan sled događaja.
“Bio je veliki izazov za mene da se izborim sa tako jakim opovrgavanjem, da svakog sledećeg trenutka zadržim bistrinu i kažem: “Ne, ja znam šta mi se desilo”, kaže Hagberg Fišer. “U takvoj situaciji, pomoglo mi je da imam beleške, koje su mi pomogale da se prisetim da sam ja ta koja govori istinu.”
Šta ako se ne sećam pojedinih detalja?
U idealnom slučaju, trebalo bi da zapišete sve što je pre moguće, dok su informacije sveže u vašem pamćenju. “Čak i ako ne znate tačno vreme, to ne znači da informacije kojih se sećate nisu korisne”, kaže Liza Šnal, starija pravna savetnica u američkoj Komisiji za ravnopravne šanse u zapošljavanju.
Ako znate da se nešto dogodilo u 14.30, određenog datuma, zapišite; ako ne znate, oslonite se na kontekst da vam pomogne da što bliže odredite. Ako se sećate da se nešto dogodilo nekoliko dana posle žurke za početak leta ili tokom školskog prolećnog raspusta, zapišite to. Važne su sve informacije koje mogu da pomognu onima koji istražuju sličaj da suze pretragu. Isto važi za opis zlostavljača: ako ne znate ime te osobe, možete da zapišete da je to osoba koja je stajala iza pulta na levoj strani prodavnice, ili menadžer s dugom kosom koji je bio u smeni u vreme ručka.
Gde da čuvam beleške?
Čuvajte beleške u jednoj svesci ili elektronskom dokumentu, gde ćete zapisati sve informacije do kojih ste došli nakon incidenta. “Ako se ovakvi incidenti ponavljaju, želećete lak pristup dokumentaciji o različitim slučajevima”, kaže Ravski. Ako brinete da bi poslodavac ili neko drugi mogli da pronađu vašu dokumentaciju, sveska u kojou ćete zapisivati i koju uvek možete da držite u torbi, akt-tašni ili u fioci stola može vam biti od koristi.
Kako da koristim dokumentaciju?
Pregledanje beleški može vam pomoći pri prijavi ili izveštavanju. Hagberg-Fišer kaže da su joj sačuvani mejlovi pomogli da kontekstualizuje svoju komunikaciju sa zlostavljačem. “Brinula sam da će me okriviti što sam nastavila da radim sa profesorom nakon incidenata”, kaže ona. Međutim, činjenica da je sačuvala prepiske u kojima je zabeleženo kako se osećala u odnosu na profesora — da se bojala da ispriča o zlostavljanju jer je imao toliku moć nad njenom karijerom — bila su joj od pomoći da objasni kontinuiranu komunikaciju sa profesorom.
Šta ako nešto zaboravim da pribeležim?
Imati dokaze za svoje reči je uvek od pomoći, ali ako niste pravili beleške sve vreme od incidenta (ili incidenata), ne treba da se ustežete da o njima ispričate. “Suština je u tome da se ispriča o zlostavljanju. Ako imate dokumentaciju, odlično. Ako je nemate, to je nešto što bi kompanija u kojoj ste zaposlenosti trebalo da pribavi za internu istragu”, kaže Šnal. Najvažnije je da ne dozvolite da vas nekompletna dokumentacija odvrati od prijave nasilja.
Čak i da ste sve zabeležili, niste u obavezi da odmah dostavite svu dokumentaciju. Ako ste žrtva, možda ćete želeti da pričekate dok ne osetite da ste u potpunosti spremni: emotivno ili na drugi način; ako ste svedok, možda ćete želeti da sačekate da žrtva prva prijavi ili koordiniše uključivanje ostalih svedoka. U kojoj god da ste situaciji, informacije koje ste prikupili nemaju rok trajanja. “Ako je prošlo mesec ili dva od zlostavljanja”, kaže Šnal, “ništa vas ne sprečava (žrtve) da prijavite zlostavljanje danas”.
—
Autorka: Ri Nadson
Sa engleskog prevela: Jovana Georgievski
Izvor: Medium