Seul, Južna Koreja — Od kada je Kim Džong-un došao na vlast 2011. godine, Severna Koreja ublažila je trgovinska ograničenja, omogućavajući mnogim porodicama da zarađuju kroz prodavanje na pijaci.
Međutim, procvat pijaci ima svoju tamnu stranu: na njima se razvila atmosfera odnosa između predatora i plena između žena koje (u većini slučajeva) prodaju i pripadnika policije (uglavnom muškarci), koji iznuđuju novac i seksualne usluge, kako se navodi u izveštaju organizacije Human Rights Watch (HRW), objavljenom u četvrtak.
“Seks sa muškarcima koji imaju moć nad tobom ili dopuštanje da te dodiruju je neophodnost da bi se preživelo”, ispričala je istraživačima jedna prodavačica nešto starija od dvadeset. “Nikada mi nije palo na pamet da nešto učinim po tom pitanju. Jednostavno, tako stoje stvari.”
Organizacija HRW je intervjuisala 29 žena koje su izbegle iz Severne Koreje nakon što je Kim došao na vlast i koje su pristale da govore o zlostavljanju koje su pretrpele od strane severnokorejskih policajaca. Sve su koristile pseudonijume kako bi zaštitile sebe i članove porodice koji su ostali u zemlji.
Kako glad hara zemljom od devedesetih, 32.000 Severnokoreanaca izbeglo je u Južnu Koreju, a mnogi od njih su žene. Mnoge su ispričale o širokorasprostranjenom seksualnom nasilju u svojoj zemlji.
Komisija UN-a je 2014. godine dokumentovala sistemsko kršenje ljudskih prava u Severnoj Koreji, uključujući seksualno nasilje. Izveštaj HRW objavljen pre dva dana potvrđuje ove navode, sa fokusom isključivo na seksualno nasilje koje vrše muškarci u izvršnoj vlasti.
Još od epidemije gladi u Severnoj Koreji, mnoge žene preuzele su ulogu izdržavateljki porodice, prodajući stvari na pijaci i odlazeći u Kinu u potrazi za hranom i parama. Daleko od kuće, shvatile su da su oni koji bi trebalo da vode računa o njihovoj bezbednosti ustvari njihovi predatori: policajci, zatvorski čuvari, kontrolori u prevozu.
Bivša prodavačica od dvadesetak godina kaže da su je policajci i kondukteri u vozu nekoliko puta seksualno zlostavljali u periodu od 2010. do 2014. godine, kada je izbegla iz Severne Koreje u Južnu.
Prodavačicama je teško da se odupru ovakvoj eksploataciji, jer to znači da bi mogle da ostanu bez glavnog izvora prihoda, što dovodi u pitanje opstanak njihovih porodica. Lica u uniformi mogu da tvrde da je žena nezakonito prodavala ili putovala, da joj oduzmu robu ili čak da je pošalju u zatvor, navodi se u izveštaju HRW.
“Čuvari na pijaci i policajci traže od mene da idem sa njima u praznu sobu van pijace, ili na neko drugo mesto koje oni odaberu”, kaže bivša prodavačica u četrdesetim. “Smatraju nas igračkama. U milosti smo muškaraca.”
“Ponekad”, kaže ona o psihološkom aspektu ovakvog zlostavljanja, “niotkuda se u sred noći rasplačeš i ne znaš zašto.”